Ovo je telo koje je bilo u stanju da začne novi život.

Ovo je prvi dan moje trudnoće 2013.godine . Ovo je telo koje je imalo poverenja u mene. Ovo je telo koje sam oduvek mrzela. Ovo je telo koje nikad nisam smatrala dovoljno dobrim već predebelim. Ovo je telo koje wellness industrija smatra pogrešnim.
🚫Salo 😵.
🚫Debeli Stomak😵.
🚫Podbradak😵.
Živela sam sa tim uverenjem celog života.
👉I onda se pojavilo čarobno rešenje koje je bilo melem za moju rano razvojnu traumu(strah od bolesti/smrti, nagon za preživljavanjem) 👉sirova hrana. Koja leči neizlečivo. I od koje sam ujedno i smršala i dobijala iz dana u dan telo o kakvom sam oduvek maštala jer tako nalaže okruženje(a mene sve ko nije bilo briga za šta drugi misle – HAHA)

Korak po korak sam tonula dublje.

Iako su znakovi na putu(u vidu iskusnijih ljudi, mog sopstvenog tela koje je vapilo za hranom(ja sam to smatrala parazitima u telu) postojali da treba da stanem, da treba da jedem ovo je isuviše bilo primamljivo. Konačno sam imala potpunu kontrolu nad sobom. ED(eating disorder) u mom konkretnom slučaju ortoreksija je preuzimala kontrolu, a ja sam letela sve više i više jer sam bila ubeđena da radim ono što me drži dalje od bolnice. Ono śto će učiniti da moje dete ne gleda mamu kako ide u bolnicu zbog jedne, druge, treće bolesti(kao što sam ja gledala kada sam bila beba)… Knjige koje sam čitala, grupe kojih sam bila član su samo hranile moje stanje i pomagale mi da ostanem istrajna i da svako stanje novo koje se pojavljivalo pripiśem toksinima od kojih se moram očistiti. I da još ozbiljnije prionem na čiśćenje i post.

Ono što je trebalo da mi bude najveći znak jeste da svi ti ljudi koji su mene savetovali nisu bili tako striktni i ni oni sami se nisu ničeg od toga pridržavali.

Da sam bar ja poput njih jela slaninu, bifteke, jaja, sireve dok sam vama ovde pričala o sirovoj hrani možda bih bolje prošla. Sigurno da bih. Ali to nisam ja. Ja kad u neśto verujem to radim srcem i duśom. To zna svako ko je bio na mojoj radionici ili me upoznao. I zato nakon ovog mog iskustva znam ko je iskren u celoj ovoj raw food priči a ko je u tome zbog biznisa. I nadam se da će te osobe koje su zaista ovoliko blesave kao što sam ja bila, i koje uništavaju svoje telo, pogotovo ženske, shvatiti to čim pre i krenuti putem ozdravljenja. Kako fizičkog tako i psihičkog. A vi svi drugi koji ste se oparili ili pokuśavate da se oparite na ovome promoviśući ljudima ishranu koju ni sami ne primenjujete sto postotno, ima onaj śto sve gleda i sudi...

Želim da razmislite o nečemu, što je meni tek doprlo do mozga nedavno. Najpoznatija mlada osoba na svetu, koja se bavi sirovom hranom, i to najglasnije promoviše tvrdi da je izlečila anoreksiju zahvlajujući sirovoj hrani. Nakon mog iskustva gde me je sirova hrana, gurnula u poremećaj ishrane, ortoreksiju, ja samo mogu da zaključim da ona u suštini ništa nije izlečila, već je samo zamenila jedan ED sa drugim. Nedavno sam na svojoj fejsbuk stranici podelila video snimak Viktorije Boutenko, žene koja je među prvima krenula sa knjigama o sirovoj hrani, i koja je sa celom svojom porodicom bila godinama na ovoj ishrani. Taj video su mi prosledili pre nekoliko godina promoteri raw fooda na našim prostorima i sećam se kako smo kao ludaci tad komentarisali kako joj je neko sigurno pripretio da mora da kaže kako sirova hrana nije dobra dugoročno, da je čak i opasna… Bože, koji stepen ludila. Ako ukucate malo po internetu i pretražite bilo koga ko je bio zagovornik raw fooda, ženskog pola, onog trenutka kada se udala, ili poželela decu, shvatila je da to ne ide.

Da dugogodišnja sirova hrana i reprodukcija ne idu zajedno. 

Kad je pre 3 godine počelo malo više da me kopka šta je to sa mojim telom, zašto mi ne dolazi ciklus naišla sam na članak koji piše da je to upravo kako treba da bude. Da ni ne treba da imamo mesečna krvarenja. Da su oni oličje toksina u telu itd . Da se sirovom hranom sve očisti i nema krvarenja. I naravno to je tad bilo ono u šta sam ja jedino mogla da verujem i tako sam to podelila i sa vama ovde na blogu. Kako menstruacije nisu normalne i kako mi žene ne treba da krvarimo uopšte. Ja sam zaista verovala u to. Imalo mi je smisla.

Ono što je bitno da se naglasi je sledeće. Za ovih pet godina ja sam jedno po jedno izbacivala iz ishrane jer nije dovoljno zdravo. Na kraju nikakvu industrijsku hranu nisam konzumirala, a najčešće sam postila. Na sokovima, na vodi, na voću itd… Da se iśčistim, jer nisam dovoljno čista(da ovo je definitivno tema za psihoterapiju). Znači kod mene nije bilo izleta poješću ovo ili ono godinama. Za mene je “gurmanska hrana” bila kad pojedem mužev rižoto ili pljeskavice od sočiva. Rižin kreker je bio jedna od “najštetnijih namirnica” koje sam jela.

KAd se klupko počelo odmotavati?

2018 godine posle čuvenog Pašmana i stresnih situacija koje sam tamo doživela, i ponovo mog posta na lubenici u trajanju od skoro mesec dana dok smo tamo boravili, otišli smo u Grčku na 3 nedelje. Tamo sam se prvi put nakon 4 godine opustila malo sa hranom i jela “svašta”. Sendvič, nekakvu vege nutelu iz lidla, džem od jagoda, itd. Tad sam takođe uvela soju u svoju ishranu po prvi put jer i ona je gmo(panični strah od nje sam imala), i započela na svoju ruku terapiju estrogenom jer sam već počela da sumnjam da nije baš normalno da ciklusa nema, jer da je to sve normalno ja bih do sad zatrudnela zar ne?!

Posle Grčke Sam prvi put radila b12 analizu (na insistiranje prijateljice koja je imala užasno iskustvo sa svojom bebom koja je zamalo umrla zbog manjka b12 vitamina, koji ona nije suplementirala ni pre ni tokom te druge trudnoće, jer smo verovale da može prirodno sve to da se dobije) i pokazalo mi je da mi je bio oko 60 (jakoooo nisko, donja granica je 120).

Ovde se telo ponovo osetilo sigurno da počne da ima ciklus ali za moj um je ovo bilo predebelo i nezdravo.

Zatim sam “igrom slučaja” otišla na kvantnu analizu koja je pokazala sve. Haha i pored mojih “dijagnoza” bila sam najzdravija od svih nas koji smo radili.

Ja sam bila 92% zdrava od mogućih 100%. Śto je vrh naravno ali ono što je bilo ključno jeste da je kvantna pokazala osteoporozu i nedostatak nekih veoma bitnih minerala kojih nema u biljkama(a ja do tad nikad ništa nisam.suplementirala jer sam slepo verovala u prirodno). Nedugo nakon toga dobijam dijagnozu paradentoze.

Kako sam bila na sopstvenoj terapiji sojom(dnevno sam jela od 150-250gr soje) hormoni su mi bili savršeni i na kvantnoj i na ginekološkom pregledu. Čak mi nije verovao da nemam ciklus 5 godina. Mislio je da ga lažem. I jasno zašto. Ciklus se vratio nedugo nakon tog pregleda, samo nakon 2 meseca soje i jedenja kuvane(kaloričnije) hrane. Međutim toliko soje mi je mnogo smetalo i pravilo velikih problema u digestivnom traktu (śto sada znam da je normalan proces u oporavku nakon izgladnjavanja). Ugojila.sam se, došla sam ponovo na svoju kilažu od oko 63kg, a to je bilo neposredno pred retreat prośle godine.

I onda sam.ponovo krenula svojim putem. Ortoreksija je ponovo preuzela kormilo. ponovo sam postila, radila čiśçenja i za manje od par meseci bila na svom dobro utabanom režimu izgladnjavanja tela. Ciklus je prestao čim sam prestala da jedem soju i dovoljno kalorija. Kako sam mogla ja tako “debela” da idem ljudima da pričam na neki retreat koji organizujem o zdravlju kada tako izgledam. Ja sam i dalje verovala da je sve to što sam jela i što me je ugojilo problem, a ne moje izgladnjavanje sirovom hranom godinama.

Glavno pitanje koje i sebi postavim često kako nisam.ništa ranije primetila.

Pa zato što sam slepo verovala da je to pravi put. Odnosno nisam smela da izgubim kontrolu. To je bio moj način kontrole. Imala sam simtome osteopenie 2017 kad su mi oticali zglobovi na rukama i kad sam umirala od bolova pri dodiru. Ali ja sam to pripisivala psorijazi i artritisu koji je posledica nje i onda bih samo pojačala detoks umesto da nahranim telo.

Pitala sam prijatelja ginekologa za savet godinama unazad kad god bi mi bilo baš teśko, što ne dolazi do tako željene trudnoće a nikad se nisam “zdravije” hranila, međutim on je takođe slepi pobornik ovakve ishrane i uvek mi je odgovarao biće kad bude trebalo. Energetski se nisi povezala itd. Ni u jednom trenutku mi nije rekao ono što mi je njegova koleginica takođe svesna benefita sirove hrane, rekla a to je: naravno da ne možeś da imaš ciklus i zatrudniš ako ne unosiš dovoljno kalorija.

Kakve sad kalorije? Pa ko još broji kalorije na zdravoj hrani. Nisu bitne kalorije već šta jedemo itd… ZAR NE?

E pa nije baš tako. Kad sam počela da brojim kalorije shvatila sam da ja godinama unazad u proseku dnevno nisam unosila ni 1000 kcal. A kažu dete od 2 godine treba da pojede 1200 minimalno. To je kad mi je sve postalo jasno. To je kad sam saznala za dijagnozu HA (hypothalamic amenorrhea) i za knjigu noperiodnowwhat.

I to je kad sam konačno dobila odgovor da nisam sama u tome iako sam se godinama osećala da nigde ne pripadam.

Jer sve što izaziva neplodnost ja nisam konzumirala, sve preporuke za ishranu sam ja poštovala i previše. Sve informacije na internetu za nepostojanje ciklusa nije se odnosilo na mene.

Ja sam vodila prezdrav život.

Da dragi moji. Moguće je voditi prezdrav Život. Ta dijagnoza HA, je najčešća kod poremećaja u ishrani, anoreksije, ortoreksije, kod aktivnih sportistkinja i devojaka/žena koje preterano vežbaju. Poenta je da telo kad se oseća ugroženim i nalazi u borbi za opstanak prvo odbacuje ono što mu najmanje treba. A ako treba da bira jetru, bubrege, srce ili reproduktivni sistem bira da odbaci ovo drugo. Tako imate mnogo devojaka koje imaju neredovne cikluse, ili žene koje nakon pilule nikad ne dobiju ciklus itd. Zajedničko svima njima je neuhranjenost organizma. Telo koje se previše troši a premalo hrani. Telo koje se ne oseća sigurnim da bude reproduktivno aktivno. Telo koje se nalazi u stanju preživljavanja. I ne to nisu samo jako mršave osobe već i “normalne” ili pak prekomerne težine.

Osteoporoza, paradentoza, manjak energije, nervoza, depresija, sterilnost, smanjen ili potpun gubitak libida su samo neke od posledica nemanja ciklusa. Tako da drage moje dame dobro razmislite pre nego što ponovo zbog “kile viška” krenete na neku dijetu. Jer vaše telo zna kako treba da izgleda bolje nego što to zna naš um.

Naše telo nema iskrivljena uverenja.

I vrednujte ga. Slušajte ga. Pojedite šta god da vam se traži. Bez obzira da li je to emotivna ili fizička potreba. Bitno je zadovoljiti je, jer ako to ne uradimo onda zlostavljamo sebe i psihički i fizički.

I šta sad… Gde sam sad? Ko sam sad? 

  • Sad sam u procesu oporavka. Lečim se sama od sebe. Suočavam se sa svim svojim strahovima.
  • Kad mi um kaže nemoj to jesti nije dibro za tebe ja pojedem duplo toliko jer znam da to nije moje telo što govori, već moja ortoreksija.
  • Kad mi se ne jede, jedem na silu jer godinama izgladnjavanja telo je prestalo da mi daje signale gladi. I ja nikad nisam gladna.
  • Sad u fazi oporavka se to na silu uspostavlja dok telo ne uđe u proces ekstremne gladi gde će da jede ko ludo u nenormalnim količinama da nadomesti sve śto mu je bilo uskraćivano godinama.
  • I planiram da mu to dopustim.

Da li me je strah? Tresem se i dok pišem ovo.

Da li mi je lepo? Užasno mi je.

Gojim se. Osećam se kao da gubim nešto što sam toliko dugo gradila. Osećam se kao da deo mene umire. I na svaki mogući način bih ga zadržala.

Gubim kontrolu. A nisam ni bila svesna da sam toliko zavisna od toga da moram da kontrolišem sve oko sebe.

  • Ali onda znam da sam bitnija ja nego moje uverenje o fizičkom izgledu.
  • Bitnija sam ja i moje zdravlje nego moj poremećaj ishrane koji je više nego dovoljno upravljao samnom.

Tek sam na početku procesa koji se zove “all in” – znači jedeš sve nema dobre i loše hrane već jedeś da ozdraviś i da povratiś ciklus. Ne mogu da jedem meso, iako se preporučuje jedenje svih grupa hrane. Tako da ja biram da jedem pre industrijsku vege hranu. Za mene su to sad moje najveće tkzv “fear foods” industrijska hrana. Jer ona ima dovoljno kalorija koje su mi neophodne u toku dana. Tako da sad lečim i svoj ED suočavanjem sa tom hranom i dobijam minimum od 2500kcal koliko je neophodno da bi se ciklus vratio(bar je to iskustvo hiljada žena širom sveta). Za mene koja sam godinama jela oko 800 kcal, 2500 je u početku bilo misaona imenica, osećala sam se kao da ću pući. Međutim postepeno se glad vraća. Sad ponovo osećam glad kad otvorim oči, nakon ne jedenja doručka više od 5 godina. Nakon ne konzumiranja hrane, do 14.00, sad prvo šta radim jeste da napravim ogromaaaan doručak i pojedem ga u slast. Zahvalna da sam na putu oporavka.

Nakon 3 ciklusa ustaljena se smatraš izlečenim i onda možeś ponovo da se vratiš nekoj uravnoteženijoj ishrani.

Za mene će to biti ajurvedska vegeterijanska ishrana jer ne želim da budem vegan koji pije tonu tabletica po celi dan. To nikad nije bio cilj. Biram pre da pojedem jaje od svojih koka i ponekad neki domaći sir od krava/koza koje su deo porodice nego da pijem śaku suplemenata. Niti imam novca za to niti želim takav život. Bar još uvek dok mogu da biram. Meso za sad ne želim da jedem ali kod mene više ne postoje nikakva zabetonirana uverenja jer znam da ne postoji trajno za vek vekova već prilagođavanje životu i situacijama.

Oh Bože kad su mi iskusniji ljudi ovo rekli na mom samom početku bila sam tako nesposobna da ovo čujem i prihvatim. Morala sam imati svoje iskustvo. E to je sad priča za sebe i nešto što ću da otkrijem i rešim somatskim iskustvom na terapiji: Zašto moram uvek glavom kroz zid?

ZAKLJUČAK: Sirova hrana je iz mog iskustva fenomenalan lek, fenomenalna stvar za povremeno konzumiranje, povremena čišćenja organizma, sirovi slatkiši su najukusniji i definitivno najbolji slatkiši koji postoje, ali sve UMERENO. Svega pomalo. Ne treba ništa pretvoriti u religiju. Svi ljudi sa kojima sam bila u kontaktu tokom ovih godina su protivnici religije a nisu ni svesni da su napravili od hrane novu vrstu religije koja deli ljude na dobre i loše.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail