Kada sam počela sa blogom pre 6 godina, uradila sam to za sebe…

To je bilo nešto moje, i za mene. Nisam to radila da bih stekla pratioce, da bih zaradila novac, da bih postala influenserka. Ništa od toga. Radila sam to iz srca, jer sam iskreno verovala da je sirova ishrana „čarobni eliksir zdravlja“. I počela sam da pišem i da delim svoj život sa svima vama ovde. Sve zbog sebe. Ne zbog vas. I tako je to krenulo da raste iz dana u dan, jer je bilo mnogo vas koji ste kao i ja tražili čarobni eliksir zdravlja. I tako ste naišli na mene i počeli da me pratite. Učinili da Škola NeKuvanja postane brend, i da ja postanem „poznata“ u svetu zdrave ishrane. To je mom egu u to vreme veoma godilo i imponovalo. I tako je nešto što je bilo moje, i za moju dušu malo po malo prestajalo da bude moje. Postajalo vaše.

Tako sam malo po malo počela da gubim sebe, i da postajem ono što vi želite da ja budem.

To je bio poznati algoritam, jer tako smo svi odgojeni, zar ne? Da budemo ono što mame i tate žele kako bi zaslužili ljubav. Kako bi bili dobri, i voljeni. I tako sam ja umesto da čujem svoje telo počela da slušam svoje rane, i nezadovoljene potrebe i izgubila sebe u potpunosti.

2018 godina je bila moja najteža godina sa neverovatno čarobnim trenutcima ali, definitivno prekretnica svega.

Početak kraja Škole NeKuvanja takve kakva je postala. Pristupili su mi marketinški stručnjaci i rekli mi da trebam da je dignem na sledeći nivo, i predočili mi plan šta trebam raditi. I rekli kako mogu da zaradim ogromne novce. Na vama… Na vama što ste me zapratili jer ste kao i ja iz svojih rana, i nezadovoljenih potreba tragali sa rešenjem i spasom izvan vas. Nekome ko ima ogromni „issue-izazov“ sa novcem je to bilo nepojmljivo. Da je Škola NeKuvanja biznis… A ja nisam želela biznis, ja sam samo želela da pišem šta osećam i kroz šta prolazim. Ja sam samo želela da budem tu za vas, i vi za mene… Ja sam samo želela da budem viđena kao što to želi malo dete.

I počela sam da se davim…

Da se davim u nečemu što sam sama stvorila. Jer da novac je neophodan za život, ali ja nisam želela tako da zaradim novac. Jer to je za mene značilo da sam se prodala. Trebala sam da postavljam ono što vi želite, a ne šta ja želim. Škola NeKuvanja je trebala sada da postoji zbog vas i onoga što je vama zanimljivo(a to su na moju veliku žalost bili većinski recepti, i priča o detoksu). Za mene je to sve bilo već prevaziđeno, nešto što sam prošla i nije me više zanimalo. I tako sam morala da napravim izbor.

Da Škola NeKuvanja ne ode na sledeći nivo nego da ostane tu gde jeste, ili da se pretvorim u influensera. Pokušala sam. Čak sam bila spremna i da platim drugima da to rade za mene(od tog novca koji je ona trebala da zaradi), jer meni samoj je bilo nepojmljivo da provodim sate i sate (8+) na internetu. Zašto sam otišla u prirodu onda ako to treba da radim?

Tako da je RETREAT put u zdravlje nešto što je moja duša izrodila nakon tog predloga marketinških stručnjaka, to je bilo moje.

TO je bila poslednja beba Škole NeKuvanja takve kakva je bila. I već sam pričala o tome kako sam se tada osećala i kako već tada ja nisam bila ona stara 10000000% sigurna u „čarobni eliksir zdravlja“ , već sam počela sve to da preispitujem…

Već godinu dana nisam načisto šta dalje i kako sa svim ovim.

Svesna da sam svojom istinom potpuno udavila svoj brend, svoj primarni izvor primanja (u vidu radionica i donacija za knjige), za mene je to bio jedini pravi izbor. I ne kajem se ni sekunde. Ni sekunde se ne kajem ni za jednu napisanu reč u tekstu „zašto više nisam na sirovoj hrani“, jer to je sve moja istina. To je sve ono što ja jesam. Kao što su tekstovi napisani pre 6 godina kada sam tek započela sa ovim blogom.

Za mene nije moguće da stojim i da se ne menjam. Bog zna da sam to pokušavala da promenim, i da sam to godinama smatrala mojom najvećom manom. Tu konstantnu promenu u viđenjima, stavovima, željama, ciljevima. Ono što sam u ovih godinu dana naučila jeste da osetim kada je ta potreba za promenom uzrokovana nečim što evoluira u meni samoj, a kada je uzrokovana traumama i ranama iz ranog perioda. I da postupam u skladu sa tim. Naučila sam da čekam. Pre nego što postupim…

Pa evo sam dokaz za to je ovaj moj tekst koji je čekao da bude napisan skoro godinu dana.

Čekala sam da ga napišem zbog SEBE SAME, a ne zbog vas. Čekala sam da ga napišem jer ja želim da ga napišem a ne da bi zadovoljila vas. Da bih udovoljila vama, da bi me možda bolje razumeli oni koji su me razapeli po socijalnim mrežama jer sam im rekla da „čarobni eliksir zdravlja“ ipak nije toliko čaroban. Čekala sam da budem dovoljno jaka da me ne povredi ponovo razapinjanje po socijalnim medijima tih istih ljudi, kao što je tada. Ali zahvalna sam im. Zahvalna sam im jer da nije bilo njih ja nikada ne bih upoznala svoju LJUTNJU. Duboko potisnutu ljutnju, koju ljudi godinama ne mogu da oslobode napolje, ja sam uspela nakon samo nekoliko surovih, vređajućih komentara od strane duboko povređenih i ranjenih ljudi na mojim kanalima. Tako da, HVALA VAM.

E sad… Šta dalje…

Dalje nastavljam laganim koracima (nešto potpuno novo za mene, koja sam projekte završavala u nekoliko dana, knjige pisala za dan itd…) Moja ljubav je pisanje, moja novootkrivena ljubav je sklapanje stihova i pesama, crtanje, pevanje(odnosno dozivanje životinja i ljudi preko brda). Deljenje sa vama iskustva i znanja o prirodnom svesnom roditeljstvu, svesnom partnerskom bračnom odnosu. Životu u skladu sa prirodom, sađenju bašte, uzgoju voća, samoniklom bilju. Čuvanju koza(tu je moje dete veći stručnjak, pa učim od nje). Rad sa decom kroz Školicu (ne)kuvanja, gledanje njih kako rastu i razvijaju se kroz pripremu hrane. Deljenje saveta o tome kako prevazići poremećaj ishrane. Kako ga prepoznati. Psihosomatska terapija. Isceljivanje rana i trauma. Lekovito bilje. Pravljenje organskih pekmeza/džemova/zimnice. Skladištenje svega što proizvedemo… Kako otići živeti u prirodu iz grada, kad nikad pre nisi ni bio na selu…

Vidite, to sam sve ja…

I još svašta nešto što mi sada ne pada na pamet ili će mi pasti u narednim satima. To sam sve ja…

Zaista osoba koja ima jakoooo puno interesovanja, znanja, iskustva, ne samo Škola NeKuvanja koja deli recepte i detoks jelovnike…

Otkako sam priznala sebi da imam poremećaj ishrane, i da me je sirova hrana(ortoreksija) progutala moj život je bolnim putem postao bolji. Postala sam ponovo više ja… nisam više opsednuta samo hranom i zdravljem… Već živim punim plućima a zdravlje… zdravlje je sastavni deo tog života… isto kao i hrana koju jedem…

Svi koji žele da nastave dalje da čitaju moje priče, pesme, gledaju moje slike koje crtam i uslikam, ili bilo šta od svega ovoga što ja imam da ponudim mogu da mi se jave na mejl ili da pošalju poruku na instagramu, jer još uvek nisam sigurna da li ću nastaviti ovde pisati ili će u martu mesecu ovaj sajt biti prošlost, kada ne obnovim domen i počnem ispočetka…

Hvala vam svima, i na lepim i na ružnim komentarima jer i jedni i drugi su odigrali svoju ulogu na ovom mom putu povratka sebi …

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail