" title="" rel="bookmark">

Picture


Dragica mi se javila na mejl pre više od godinu dana, prepoznala je moju dušu. Od tada, svake nedelje razmenimo po par mejlova. Takav je odmor sa njom razmenjivati priče. Pre par nedelja univerzum je posložio i da se upoznamou ovom životu, jer smo u prethodnom bile porodica… 
Dragica i njen muž žive u raju na zemlji, koji su oni sami sebi kreirali. Dragica i njen muž su dokaz da godine ne definišu čoveka, i da ne postoji ono “to dolazi sa godinama” ili “staračke boljke” itd… 
Njih dvoje žive na vrh brda, 6km udaljeni od civilizacije, bez motornog vozila. Žive od svoje male penzijice na moru, na sirovoj ishrani, pešače svakodnevno (Dragica uvek bosa) po 12 km noseći teret i do 25 kilograma. Oni su najdivniji ljudi koje sam ja u ovom životu upoznala. Oni su preko 50 godina u braku, oni su prirodni, jednostavni i vole sebe i svet oko sebe. Oni su zajedno u svemu ovome, iako je put bio trnovit, kao i svaki, ona je prva krenula, pa je on mislio da je poludela(slično kao i moja priča), pa je on krenuo za njom, kada je video da ne može da je stigne… Aca ima 80 godina. On je još 10 godina stariji od nje, a on je zmaj od čoveka… 
Oni su van ovog sistema, oni su van ovog materijalnog sveta, oni su prava definicija kada je neko DUŠA od čoveka. Proveli smo tri dana zajedno , i kada smo se rastali plakala sam, kao da sam se rastala sa najbližim članom porodice. Dragica i Aca su osobe na kojima sam univerzumu beskrajno zahvalna jer su bili neophodni da se pojave u mom životu.
Hvala im što su nas primili u svoj čarobni dom sa najlepšim pogledom ikada. Hvala im što su to što su, i hvala im što jednostavno postoje i ruše sve predrasude i mitove o starijim ljudima… 

Mi smo ono u šta verujemo i šta želimo da budemo, samo je nephodno preuzeti odgovornost za sebe i svoje postupke i početi sa kreiranjem našeg malog raja…
Volim vas 

U nastavku sledi Dragicino iskustvo prelaska na sirovu biljnu ishranu……


Picture


Školjka je svojom najvećom patnjom napravila biser…

Pre skoro 10 godina, moj pritisak je bio preko 200, holesterol visok, kao trigleciridi. Kožno oboljenje. Višak kilograma.

Otišla lekaru zbog pritiska, inače im ne idem, dobijem uput za kardiologa i slično. Tablete. Dođem kući, bacim recept i uzmem svoje “pametne knjige”, tada su tek bile prevedene knjige od Normana Wolkera 12 knjiga, Helmut Vandmakera 2 knjige. Atarhova, Prva desetogodišnja jedačica. Viktorija Boutenko 2 knjige, i mnoge mnoge knjige. Ja sam imala knjigu od Arole, Čišćenje sa sokovima, i Ernest Gintera. 

Prvo što sam pročitala, bio je Arola gde kaže posle čišćenja ići na sirovu ishranu, priznajem, tog momenta nisu mi baš uputstva bila jasna.

Pođem na sirovu ishranu odjednom i pre Nove godine na nekoliko dana, kažem sebi kada boli neka je sa svrhom.

Meni lično je pomoglo što sam danima čitala, preko 50 knjiga, da sam studirala medicinu ne bih toliko učila… ha ha

Kažem posle nekoliko godina došle su sve knjige. Filmovi koji su savršeni, koji su ubedljivi, iskustva drugih koji su potvrda da radim pravu stvar za svoje telo.

Popravio se imunitet, nivo energije, osećaj zadovoljstva, želja da se bavite, stvarima koje vas zanimaju. Budite se srećni. Pritisak se normalizovao, rezultati prosto neverovatni u prvih 3 meseci nestalo kožno oboljenje. Višak kilograma se normalizovao.

Moje lično mišljenje je da ko želi da sve to iskusi, mora biti 100 posto sirovojedac, jer sve ostalo ne čisti potpuno telo, mislim na one koji boluju od nečega.

Ne mogu ćelije da se čiste sa nekim drugim procentom. Jer mi jesmo rođeni za sirove salate, malo masnoća, a to je pola avokada, ili malo maslina, ili maslinovog ulja ili kokosovog jednu kasiku, ili uljarice. orašaste plodove. 

Ja lično sam spoznala da mi najviše odgovaraju jednostavni da kažem recepti ili bolje rečeno onako sirovo recimo papriku ili krastavac, šargarepu, pojedem jednostavno. 

Da se našalim, prvo izbaciš šerpe i štednjak, zatim, i činije ha ha, pa jedeš onako iz bašte ili iz posluge. Vodim se onim što svi sirovojedci kažu, kada uđem u prodavnicu vidim šta mi sve ne treba.

Interesantno je da svi sirovojedci skoro sve koje znam a znam mnoge, koji su napisali i knjige, imaju želju da pomognu drugima, da osete i drugi prednost te ishrane i lakoću življenja. Tako sam i ja pisala za razne novine. 

Sada imam 70 godina, i govorim godine nisu što prolaze nego što dolaze. Duše koje se prepoznaju ne poznaju godine.

Kada me neko upita, poželiš li nešto da pojedeš, misle na nešto iz klasične hrane, ja kažem da ananas i mango uvek.

Svaki organizam je oporavljen ukoliko jedemo presnu biljnu hranu jer unosimo enzime koji tu hranu vare i ne remete ravnotežu svog organizma. Termički obrađena hrana ne poseduje te enzime, jer su uništeni od 45 stepeni c. naviše i telo troši svoje ograničene zalihe enzima tokom varenja.

U prilog dajem i svoj Intervju iz MF.

Dragica Cedic.

Picture

Picture

O sirovoj ishrani se sve češće piše i raste broj onih koji prihvataju  koncept sirove ishrane. U razgovoru sa Dragicom Čedić (Teta Dragicom), koja na našim stranicama već neko vrijeme objavljuje svoje sirove, zdrave recepte, pokušavamo da saznamo kako je bilo preći na sirovu ishranu onda kada informacije o tome kod nas nisu bile raspoložive u mjeri u kojoj su danas.
MF: Kojim putevima ste vi stigli do sirove ishrane i šta vas je privuklo da krenete stazama sirovog?

Dragica: Čitajuci knjige o sirovoj ishrani , stručne knjige, poznavajući medicinu, stekla sam znanje i sigurnost da je sirova ishrana jedina prava ishrana za čovjeka.
Pisac Aterhov “Jesti sirovo” privukao me citatom: “Jedaci sirove ishrane se oslobađaju svih bolesti istovremeno i potpuno. Probajte i uvjerićete se.” 
Ja sam probala i krenula tim putem. Spoznaja da zbog mene nijedno biće ne pati, čini me duhovno srećnom. Sirova ishrana čini me zdravom.

MF: Kao pionir u širenju ideje sirove ishrane već dugo ste mnogim ljudima sa prostora bivše Jugoslavije  savjetnik za sirovu ishranu. Postoji li neki određen profil ljudi koji vam se obraćaju i šta su njihova očekivanja od prelaska na sirovo?

Dragica: Prvo i najvažnije shvatila sam da moja gledišta, iako su jednostavna, mogu razumijeti osobe, čija je visoka intelegencija, udružena slobodnom odlukom i nezavisnim duhom.
Prave informacije su jako bitne. Putem interneta preporučujem bitne knjige i iskustva, kako svoja tako i drugih dugogodišnjih sirovojedaca. Upoznavanjem pravih informacija i preko iskustava drugih sirovojedaca,oni očekuju zdraviji i srećniji zivot.

MF: Šta bi preporučili onima koji žele da promijene nešto korjenito u svojoj ishrani i pređu na sirovu ishranu?

Dragica: Milioni ljudi u svijetu se hrani sirovom ishranom. Moja je preporuka da jednostavno probaju.  Nove pristalice  sirovog nužno treba uvjeriti da su sve njihove nelagodnosti reakcija  na liječenje i da će se na ovaj način osloboditi svih znanih i neznanih bolesti.
Najtrajnija od svih tegoba je ,razumije se, želja za kuvanom hranom. Zato treba uvijek znati da osjećaj “gladi” ne dolazi iz normalnih ili zdravih ćelija, nego od degenerisanih, neaktivnih i beskorisnih ćelija i otrova nakupljenih u tijelu. 
Napominjem, sirova ishrana može biti veoma bogata i raznovrsna ishrana, razno povrće, kome ne treba dodavati mnogo da bi bilo ukusno,  voće, svježe kao i suvo, zatim orašasti plodovi, žitarica kao heljda, sjemenje.

MF: Koji su kuhinjski aparati potrebni u sirovoj ishrani?

Dragica: Za lakšu konzumaciju sirove ishrane potrebni su:
Sokovnik – za cijeđenje voća i povrća; blender za blendiranje- možete praviti razne vrste frapea, zelene sokove; multipraktik “sjecko” za pravljenje sosova, kolača; mlin za kafu – za mljevenje žitarica, susama, lanenog sjemena; dehidrator- za dobijanje suvog voća i povrća.

MF: Možete nam reći kakav je vaš jednodnevni meni?

Dragica: Doručak: frape (blendirano)- pomarandža, banana, kivi, sa čašom vode (ili sok cijeđeni od šargarepe i jabuke).
Užina: voće po izboru ili sok.
Ručak: salata u zavisnosti od godišnjeg doba, sa dodacima oraha ili golica, sjeme suncokreta.
Užina: kolač sastavljen od suvih smokava, badema, oraha, mljevenog susama, cimeta, kakaa.
Večera: po izboru salata od voća ili povrća.
U sirovoj ishrani nakon privikavanja nije potrebna velika količina da bi čovjek bio sit, jer je tijelo dobilo pravu ishranu.

MF: Možete nam još nešto reći o sebi?

Dragica: Nakon penzije, suprug i ja živimo na moru u prelijepoj prirodi. Volim prirodu, da budem dio nje, da živim punim plućima, da osjetim jednostavnost života, da hodam bosa, da jedem prstima svoje sirove salate, da uberem plod koji sam sama zasijala.
Srećna sam kada stvaram, kada na razboju tkam svoje kreacije.
Volim, uz prve jutarnje zrake kada mi dan počinje vježbom Joge- “Pozdrav suncu”, “Pet Tibetanaca”. 
Volim kada mi djeca dođu… kada mi je kuća ispunjena dragim ljudima.

MF: Sirova ishrana je prirodna hrana, šta to treba ljudi da znaju što priroda već zna?

Dragica: Kad se tijelo temeljito očisti i navikne na sirovu prehranu, tokom više mjeseci ili godina, čovjek više neće poznavati umor, raspolagaće čistom neiscrpnom zalihom energije, snage i vitalnosti.
Dokazano je da se pri takvoj prehrani odmah obnavljaju ćelije i tkiva tijela.

MF: I za kraj možete li nam reći koji je vaš “recept” za zdraviji i srećniji zivot?

Dragica: U naslovu vašeg časopisa Montenegro Family je “recept” za vaše pitanje. Montenegro je pravo bogastvo:
Sjever – bogat planinama, jezerima… šumskog voća, jagoda, borovnica.
Jug – mandarine, pomarandže, kivi, nar, japanske jabuke, grožđe, bostan, predivno more i morske obale.
Familija: Voljeti prirodu, biti dio nje, kao svoje porodice i ne tražiti ništa za uzvrat.
Ako posadiš skuvano zrno, neće roditi. U prirodi nema prevara, tako je kako je.

Tekst preuzet iz časopisa Montenegro Family


Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail