" title="" rel="bookmark">

Picture

Nekada davno na brdovitom Balkanu, odnosno svuda na planeti zemlji postojala je trampa…. Nekada pre nego što smo svi mi rođeni, postojalo je nešto tako čarobno i lepo što se zvalo razmena… Tada zlo zvano novac nije postojalo, i nije postojalo kontrolisano stanovništvo, nije postojala pohlepa, nije postojao jaz među ljudima…
Svi su bili povezani, i trebali su jedni drugima… Ne da ih iskoriste, ili budu iskorišteni, već da bi zajedno opstali…

Kako smo ikada mogli da pomislimo da će individualizam i ova takozvana “razvijena civilizacija” koja podrazumeva otuđenje od drugih ljudi da nas održi u životu?!

Kako smo ikada mogli da pomislimo da će razmišljanje poput ako je ja nemam neće ni on, ili nek komšiji crkne krava, ili sve je dobro dok mene ne diraju, ili ja nemam ništa s tim, da izađe na dobro… 

Ovakav stav i ova užurbanost, ova pohlepa i letenje za novcem da bi se imalo sve što nam je potrebno(što je iluzija) su nas doveli do litice… Ako ne vidite dole, vreme je da se dobro zagledate i shvatite da mi kao civilizacija stojimo na samoj ivici provalije… Kraj je tu, ukoliko se ne okrenemo prvo prirodi, ovoj zemlji koja nas trpi već decenijama, a zatim tom komšiji i bližnjem svom o kome nismo ni razmišljali jer Bože moj imamo dovoljno svojih problema…


Ukoliko ne shvatimo to, ukoliko se ne promenimo iz korena, ukoliko ne kažemo DOSTA JE, ja nisam ničiji rob, nisam stvoren da robujem običnom papiru, naša deca i njihova deca neće postojati… Oni neće doživeti naše godine, a možda se neće ni roditi ukoliko stvari ne počnu drastično da se menjaju…

Picture


Šta me je nateralo da napišem ovo sve gore i uopšte ovaj blog, je moje prisustvo danas na jednoj razmeni… Ceo dan se osećam kao da sam bila gost u nekom drugom vremenu, ali ne u prošlosti već u budućnosti… Imala sam viziju, nas , ljudi, kako smo se promenili i shvatili šta je bitno… Shvatili da nismo robovi, i da nismo stvoreni da bi radili od 9-5 svaki dan, i slali decu u vrtiće,škole da im drugi ispiraju mozgove, već smo mi svi zajedno… Deca nam uče jedna od drugih, u našim zajednicama, uče u prirodi, a mi, mi ih učimo primerom… 

Novac ne postoji, napokon smo shvatili da je on nepotreban, i da je samo stvarao jaz među ljudima, i ukinuli smo ga, pobunili smo se protiv sistema, i sada smo mi sistem… Mi LJUDI, kreiramo život na zemlji u skladu sa prirodom… Živimo u skladu sa prirodom a ne uništavamo je… Ogromna limena čudovišta koja zagađuju okolinu ne postoje, asfalt i beton ne postoji, trava i zemlja je svuda, niko nikoga ne gleda kako je obučen, jer to su nebitne stvari… 

A ono najbitnije ljudi su povezani, ne preko tableta, telefona, laptopa nego zajedno jedni pored drugih…

….. Razmenjujemo semena za sadnju… Vratila sam se u sadašnjost, i obuzela me je ogromna sreća i radost, jer je ta mala stvar poput razmene semena u Salihovoj bašti kod mene stvorila tako jaku viziju… Osećaj koji sam imala, je neopisiv rečima, i želim vam svima da ga osetite… 

Trampa je nešto najlepše što postoji, jer tu su svi jednaki, nema onih koji imaju više i onih koji imaju manje, jer svako ima nešto što nekome drugom treba… I to je jedini način na koji mi treba da funkcionišemo… 


Dolazi vreme odluke, dolazi vreme kada će svako od nas morati da odluči da li bira ovu moju viziju, ili skok preko litice… Meni je moja vizija danas pokazala da će ipak većina izabrati ljubav, sreću i ljudskost a ne pohlepu i razdor… 
Picture

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail