" title="" rel="bookmark">

Picture

U tekstu koji sledi želim da vam napišem kroz koje sam faze prolazila u toku svog života na sirovoj ishrani, možda vam budu od koristi i uvidite da niste sami… 
Kada sam tek počela sa sirovom hranom bila sam opijena sa njenim blagodetima. Toliko sam bila pod uticajem istih da sam imala neopisivu potrebu da svima pričam o tome, i da svakoga nateram da počne sa istom.

Bila sam toliko uporna da sam verovatno bila i veoma naporna tim ljudima koji nisu bili spremni to još da čuju… Tako se počela dešavati čistka u mojim prijateljstvima/poznanstvima.

To je nekako bila prva faza mog sirovojedstva. Hvala Bogu pa sam napravila blog i stranicu pa sam mogla preko toga da dopirem do ljudi i ne budem usamljena u svemu tome, jer prva faza je veoma usamljena. U prvoj fazi dobiješ toliko energije i volje i primetiš toliko promena na sebi da želiš da ceo svet to primeni i da sve bude bolje… Tada te uglavnom gledaju kao ludaka, i postaješ neprihvaćen i neshvaćen.

U toj fazi mi je bilo nepojmljivo da ljudi svesno sebe truju, bilo mi je neshvatljivo šta sam godinama jela, osećala sam da je moja dužnost da svima ukažem da ne treba da jedu smeće itd… Nekako nisam mogla da prihvatim da drugi to ne mogu da shvate i uvide ono što sam ja uvidela…

Picture

​Ta faza je trajala nekih par meseci, i onda sam došla u fazu pronalaska istomišljenika… To je predivna faza, kada se iz sve te usamljenosti, pojavi more novih mogućnosti, ljudi, prijateljstava itd… Tada uvidiš da nisi sam u ovom svetu ”normalnih”, već da ima još ”ludaka” poput tebe… I tada dobijes dodatni vetar u leđa da nastaviš sa svojim novim načinom života…

Tada su mi oni iskusniji ukazivali na mnoge stvari, i najbitnija od njih za mene je bila da shvatim da ne može beba da prohoda ako je tek u fazi puzanja. Tada sam ja otpustila potrebu da ubeđujem sve oko mene kako je ovo jedini pravi način života za nas ljude. Tada se nekako priče svode na komuniciranje sa istomišljenicima i povremeno ubeđivanje dragih osoba.

To je sve dok nisam došla u treću fazu koja je trajala možda i najduže, a to je kada više ne želiš nikoga da ubeđuješ ni u šta, kada imaš potrebu da ćutiš i da radiš samo na sebi. Kada sam shvatila da nisam ni ja savršena, da sam tek na početku svog puta, i da je bolje da svu energiju koju trošim na ubeđivanje ljudi koji nisu spremni da čuju, da je usmerim na rad na sebi.

I onda sam se posvetila sam sebi… To je najlepši deo svega ovoga… Kada sam počela da prodirem u dubine svog bića, i sve više sam spoznavala a sve manje sam želela da pričam… Sa bilo kim… Potreba za ćutanjem je bila ogromna. Mogli ste primetiti da nisam ništa ni pisala…

U prvoj i drugoj fazi su se mnogi zli jezici uhvatili prozivanja mene, moje porodice i to me je mnogo zabolelo, povredilo, jer ja nisam ni bila svesna koliko zlo postoji u svetu, i to u našoj blizini. To mi je pomoglo da ućutim, i da počnem da radim na sebi. Tako da hvala svim tim nesrećnim ljudima…

​Naučila sam neke stvari i promenila način svog pisanja i svoju viziju onoga što je Škola NeKuvanja i moj blog trebao da bude. Još uvek na našim prostorima nivo svesti nije u stanju da prihvati tu moju viziju…

Picture

Picture

​Faza ćutanja je trajala možda čak i do danas, jer u zadnjih par dana imam neverovatnu potrebu da pišem i iznosim svoja osećanja i gledišta na sve…

Ono najbitnije do čega sam došla u svim ovim fazama je sledeće:

  • Sirova biljna ishrana je najbolja moguća ishrana za ljudski rod, i ne nisam isključiva već iznosim činjenice, svako koga ova rečenica iznervira, provocira, nek se zapita zašto je to tako? Ja vam mog malo nagovestiti, a to je da ste zavisni od kuvane hrane, kao što sam i ja bila/možda sam i dalje, iako sma već 5 dana na 100% sirovom i još uvek nemam krize za njom

  • Mi ljudi treba da živimo u skladu s prirodom i to je jedini način da budemo srećni, ispunjeni, zahvalni, da volimo i sebe i druge… Sve dok to ne sprovedemo bićemo bolesni, zavidni, nesrećni itd…

  • Biti vegan ne znači biti zdrav, to je još jedna veoma bitna stavka, ja se ni ne smatram veganom, jer jedem med, i ješću ga dokle god mislim da mom telu on odgovara, a isti ti vegani koji imaju problem s tim, jer ja štetim pčelama kako kažu, nek se zapitaju kome oni štete dok jedu industrijsko smeće poput bajadere, pašteta, smokija i raznoraznih otrova… Nije poenta biti vegan i kao voleti životinje, poenta je prvo VOLETI SEBE, a kada voliš sebe onda jedeš zdravu hranu, a samim tim dolazi i ljubav i poštovanje prema svim drugim živim bićima… Ja nisam prestala da jedem meso iz etičkih razloga, to je došlo samo po sebi kao prirodan splet okolnosti…


Zahvalna sam na svim ovim fazama koje sam prošla i na svim divnim ljudima koji se pojavili, došli, otišli, ostali i koji će tek doći u moj život.

Zahvalna sam na tri objavljenje knjige za ovo vreme, zahvalna sam na konstantnoj inspiraciji i volji za životom. Zahvalna sam na tome što se budim s osmehom i ležem s osmehom, jer živim život punim plućima, bez obzira na svet oko sebe. Imam svoj predivan svet u kojem ne postoji zlo, i to tako od srca savetujem svima vama, iako sam prestala sa savetovanjem ukoliko me neko ne pita.

Naučila sam za ovo vreme, da se ne petljam i ne dajem ”besplatno” svoje savete, pažnju, ljubav jer ima puno ljudi koji to ne znaju da cene, i koji te povrede na kraju… Jer si im ti želeo najbolje od srca, i pokušao da im pomogneš, dok oni u suštini nisu ni hteli tvoju pomoć…

Ne nisam vegan, niti vegetarijanac… Kada sam počela sa ovim rekla sam da sam čovek na sirovoj ishrani, a sada sam ČOVEK NA PRIRODNOJ ISHRANI…

Volim vas sve, i hvala vam što me pratite i čitate… 


Picture

​p.s. Nešto mi se čarobno desilo pre par dana, šetali smo i na putu nam se našla gusenica… I shvatila sam kako mi je univerzum dao do znanja da je moj proces transformacije u toku… I da ću uskoro biti leptir… Na dobrom sam putu… Hvala univerzumu…
Picture

Picture


Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail