" title="" rel="bookmark">

Picture

Delim sa vama intervju iz online magazina antisresvodič. Priča o mom prelasku na prirodnu ishranu i promeni koja mi se dogodila. 

​ČITAJ DALJE…

PRESNA HRANA ME JE POTPUNO PROMENILA


Kao plod njenog ličnog prelaska na sirovu ishranu, nastao je blog Škola NeKuvanja koji je veoma brzo izazvao veliko interesovanje javnosti. Danas je zahvaljujući tome naša sagovornica započela i seriju radionica na kojima deli svoje iskustvo sa pristalicama ovakvog načina ishrane

Dok u naručju drži svoju ćerkicu, Jasmina Bogućanin Sarvan nam objašnjava kako ne zna šta je to stres od kada je počela drugačije da se hrani. Naime, od januara 2015. godine 80 % svojih tradicionalnih obroka zamenila je PRIRODNOM biljnom hranom. Sa osmehom, potpuno sigurna u svoj izbor, kaže da više nema težine u želucu, nema bolova u telu, glavobolje, nervoze, nesanice i svih ostalih simptoma koji se javljaju kod 90 % današnjeg stanovništva. Kada nema toga, onda nema ni razloga za stres.

– Ja sam sada novi čovek. Ne jedem meso životinja i to je velikim delom razlog što sam potpuno u miru. Koliko god to mi ne hteli da osvestimo, životinje su ubijene i pretrpele su veliku bol da bi završile na našem tanjiru. Onog trenutka kada to meso unesemo u sebe, unosimo i sve ono što je ta životinja prošla tokom pripreme za klanje i samog klanja. Skoro sva agresija koju mi ljudi iskazujemo potiče odatle, objašnjava naša sagovornica.

Promene i u načinu razmišljanja. Sa promenom ishrane čovek počne da menja i svoj način razmišljanja. Vlasnica bloga o presnoj ishrani glasno razmišlja o tome kako tada više vremena provodimo u ”razgovoru sa sobom”, i sve manje pristajemo na kompromise, kako ne bi više bilo stresa u našim životima. Shvatamo šta želimo i radimo to što želimo i volimo, ne radimo ništa protiv sebe i preuzimamo potpunu ODGOVORNOST za svoje postupke i svoj život.

– Shvatamo jednostavno da ništa ne moramo i da se ništa ne dešava protiv naše volje, već samo u skladu sa vibracijom na kojoj se nalazimo. Kada smo srećni i imamo srećne misli, tada nam se i dešavaju lepe stvari, zar ne?
Voće i povrće kao jedina hrana. O tome kako neko promeni u potpunosti svoj dotadašnji način ishrane i koliko je to teško Jasmina govori sa neskrivenim USHIĆENJEM jer se priseća kako je najpre počela da proučava sastojke u namirnicama. Pošto su se stalno pojavljivali različiti emulgatori i drugi hemijski sastojci, nastavila je da istražuje šta je to uopšte. Kao i mnoge druge ljude, iritirala je i veličina voća i povrća u našim prodavnicama, kao i mogućnost da se jedu jagode u sred zime…

– Prvo sam kupovala samo ORGANSKE proizvode, pogotovo voće i povrće, misleći kako će to biti dovoljno. Međutim, život je imao još lekcija za mene, te sam celu trudnoću provela povraćajući šta god bih pojela, osim voća. Zato sam se, kada se moja ćerkica rodila, detaljno pozabavila ishranom, kako bih znala čime ću nju hraniti kada dođe trenutak za uvođenje čvrste hrane uz moje mleko. Tako sam došla do spoznaja i istraživanja koja su jasno pokazivala ono što sam već osećala a to je da je jedina prirodna ishrana za čoveka voće i povrće, i to u njegovom izvornom obliku, sa što manje ili bez termičke obrade.


Prenošenje sopstvenog iskustva. Svoja iskustva sa novim načinom ishrane počela je da prenosi i drugim ljudima, najpre preko Fejsbuk stranice a zatim i putem bloga Škola NeKuvanja. Interesovanje je bilo neverovatno, tako da se u nekom trenutku virtuelna komunikacija prenela i u stvarnost i Jasmina je počela da održava RADIONICE na kojima je prenosila svoje znanje istomišljenicima.
– Radionice su počele najpre u Sarajevu (gde naša sagovornica i živi), jer sam želela da podelim svoju sreću i radost sa drugima i osvestim što više ljudi. Ono što tada nisam znala je da ne mogu nikoga da osvestim dok on sam to ne odluči i sazri za promenu. Radionice su se održavale kod mene kući i ja nisam nikoga ništa specijalno učila, samo sam želela da podelim svoje lično iskustvo sa svima i da im pokažem neke male trikove koje sam sama otkrila a koji OLAKŠAVAJU prelazak, ali i održanje na prirodnoj ishrani.
Jasminine radionice više podsećaju na druženja prijateljica, jer su svi aktivni učesnici koji prave obroke kao kod svoje kuće.
Suprug – najveća podrška. Na ovaj način Jasmina hrani i svoju ćerkicu, a pridružili su im se i tata i svekrva.
– Moj muž je u početku ovu moju tranziciju doživljavao kao veliki šok, ali je vremenom, gledajući me kako se menjam i fizički i psihički, to polako prihvatao. Kada bi video kako su sva deca naših prijatelja i poznanika bolesna, a naše dete nikada, počeo je i sam da povezuje stvari. Bio je OTVORENOG UMA i spreman da menja programe u glavi. Danas mi je on najveća podrška, kaže naša sagovornica koja, za razliku od većine žena koje su u stalnom raskoraku sa porodicom oko ishrane, ima sreću jer je svi podržavaju. Svekrva je na primer za nepunih šest meseci na ovaj način smršala preko 25 kilograma, izlečila mnoge tegobe i danas je puna energije i uvek dobro raspoložena.

Sve što priroda nudi je omiljeno. Koje je njeno omiljeno jelo? Kako kombinuje ukuse? Slane? Slatke? Šta se sirovo sa čime najviše slaže? Sve to sam pitala Jasminu a ovo je njen odgovor.

– Ja više nemam omiljeno jelo zato što mi hrana više nije priroritet. Ukus mi se potpuno promenio i verujem da će se još menjati. Moj organizam traži sezonsko voće i povrće i beskrajno je srećan kada mu to pružim, tako da mogu reći da mi je sve što nam priroda da omiljena hrana. Međutim, tako je sada nakon više od godinu dana na sirovoj ishrani. Kada sam tek počinjala bilo mi je bitno da ta hrana što više liči na onu koju sam do tada konzumirala kako bih zadovoljila svoje ZAVISNIČKE potrebe od kuvane/pečene industrijske hrane, kao što ste i svi vi. U početku sam jela puno sirovih poslastica, non-stop sam pravila neke slatkiše, torte, grickalice, sireve i slično. Kako sam prestajala da budem zavisnik, tako se i moj ukus menjao i sve manje mi je bilo potrebno da me hrana podseća na tradicionalnu.

Postoje različite struje u sirovoj ishrani, kao i u svemu drugom, i postoji više varijanti sirove ishrane, kao i ljudi koji zastupaju različite pravce. Međutim, ja ne podržavam i ne zastupam nijedan od njih. Sigurna sam da čovek treba samo sebe i svoj organizam da sluša i prati. Da treba da isproba sve i da sam pronađe šta mu odgovara. Ne postoji univerzalno pravilo za sve nas ni u čemu, pa tako ni u sirovoj ishrani. Bitno je da osvestimo zašto je sirova biljna ishrana jedina prirodna ishrana za nas ljude, zašto nije u redu jesti životinje i veštačku industrijsku hranu i onda će sve drugo doći samo od sebe.

Picture

Gde su smešteni snovi. 

​Još pre nego što je postala mama naša sagovornica je bila apsolutno sigurno da želi da bude, kako kaže, mama 100 % vremena. Promene koje je u njenu porodicu doneo nov način ishrane, nisu se zaustavile samo na tome. Grad je postao tesan, a želja za prostranstvom i prirodom svakim danom sve veća.

– Ne vidim svoju decu kako odrastaju na betonu i u smogu, i to težim i da ostvarim. Trenutno još uvek živimo u gradu, ali ne zadugo. U procesu smo kupovine zemljišta daleko od velikih gradova. Gradovi nisu održivi i ne mogu da opstanu ovakvi kakvi su.
Kako bi život koji živim bio u potpunosti u skladu sa prirodom potrebna je sloboda. Kuća od prirodnih materijala, uzgoj sopstvene prirodne hrane, korišćenje sunčeve energije, konzumiranje čiste izvorske vode… – to su moji snovi. U suštini, sve ono što smo mi ljudi nekada i imali, to ja KREIRAM za svoju porodicu. Želim da se vratimo prirodi, da ona bude naš dom.

P.S. U međuvremenu je Jasmina pronašla imanje na kojem želi da živi sa svojom porodicom, ali o tome nekom drugom prilikom.

Preuzeto sa:

http://antistresvodic.rs/jasmina-bogucanin-sarvan-presna-hrana-me-je-potpuno-promenila/​