" title="" rel="bookmark">

Picture

Jasmina Bogućanin Sarvan je mlada mama, bivša profesionalna teniserka, certificirana teniska trenerica, diplomirana socijalna radnica, poliglota, porođajna dula…
Mnogo je putovala, živjela na dva kontinenta i bila velika ljubiteljica hrane. I sada je, ali isključivo sirove hrane.

Nasreću, njena odluka nije uslijedila nakon bolesti kako to obično biva. Jasmina je svoje navike promijenila kada je zatrudnjela. Zato zahvalnost za novi, bolji i zdraviji način života pripisuje svojoj trogodišnjoj kćerkici.

Promjena načina ishrane za Jasminu je bila i promjena života.
Pozitivna iskustva nesebično dijeli putem vlastitog bloga i radionica pod nazivom Škola NeKuvanja, a nedavno je promovirala i knjigu pod nazivom Biljna ishrana za bebe i djecu. Ovo je njena treća knjiga i plod dvogodišnjeg istraživanja na polju biljne ishrane i primjene spoznatog. Nakon promocije govorilo se kako bi ovu knjigu trebala imati svaka porodica.

“Sam naziv sve govori iako sam na promociji dobila komentare kako bi se knjiga trebala zvati Biljna ishrana za trudnice, bebe, decu i odrasle. Jer je knjiga zaista napisana na taj način da se može primeniti na sve uzraste. To mi je i bila želja kada sam je pisala, da se ova knjiga nađe u svakom domu a pogotovo u rukama budućih ili sadašnjih majki. U ovoj knjizi naći ćete odgovore zašto su vam deca često prehlađena, kao i kako to možete na 100 posto prirodan način da rešite jednom zauvek. U ovoj knjizi se nalazi preko 20 iskustava roditelja koji svoju decu hrane prirodnom biljnom hranom, i koji su opisali svoje razloge za promenu ishrane (mnogi su izlečili decu od neizlečivih bolesti). Knjiga razbija mnoge tabue i dogme koji su deo naše svakodnevnice već dugo. Krajnje je vreme da se to promeni i da roditelji vide da imaju izbor. Nije neophodno jesti meso i životinjske proizvode, deca su živa i zdrava, čak i mnogo zdravija od dece na tradicionalnoj ishrani a nikada u životu nisu pojela ništa životinjsko, da unose dovoljno proteina, vitamina i masti kroz namirnice biljnog porekla.“

Put od profesionalne teniserke i djevojke koja je dobila stipendiju za studije u Americi do majke koja samo i isključivo želi jednostavnost, sreću, zdravlje…

“Mnogo je tu situacija, okolnosti koje su se izdešavale koje su dovele do ovoga gde sam i  ko sam danas. Ali to je sve život. To je sve kako treba da bude. Tada sam trebala biti tamo, a danas trebam biti ovde. Samo Bog zna gde ću sutra biti. Kada mi je uloga u životu bila teniserka, tada mi se hranio moj ego, i tada sam postajala osoba koja misli da je najbolja na celom svetu i da sve trebam i moram da dobijem. Kada sam bila student na teniskoj stipendiji tada se rušio moj ego jer nisam bila negde gde sam mislila da trebam da budem. Na kraju kada sam postala majka, sam svakodnevno shvatala kako je bitno prepustiti se, i shvatiti da mi nemamo nikakvu kontrolu ni nad čim. Ako mislimo da imamo u velikoj smo zabludi i to je naš ego. Kada sam postala majka počela sam da se menjam u svakom smislu te reči, dobila sam tad za mene najbitniju ulogu na svetu, željno iščekivanu. Želela sam da se brinem o drugom biću, i sve sam radila da bih izabrala najbolji mogući način za igranje te uloge. Prirodno je sve ostalo dolazilo. Od promene načina ishrane do uskoro promene mesta boravka. Kada čovek izabere prirodu, i kada čovek izabere da prestane da jede druga živa bića, sve se menja, od uma do najsitnijih čestica u našem organizmu. Mi postajemo ono što smo stvoreni da budemo. Spoznajemo svrhu našeg života. I počinjemo da je živimo. Naravno ovo se ne dogodi uvek i svakome ovako brzo kako se meni dogodilo, kod nekoga ove promene i transformacije traju godinama, decenijama. Svaki dan kada se probudim zahvalim se na svom buđenju i fizičkom i duhovnom”.

Jednako kao i Jasmina i njena trogodišnja kćerkica hrani se samo prirodnom biljnom hranom. Za nju su kaže, životinje prijatelji a ne hrana.

“Ona zna da je pile živo biće koje ima svoju mamu, da je jaje nerođeno pile. Ne pije mleko jer zna da je to hrana za malo tele, a ne za nas. Deca sva to imaju u sebi, iskustvo mi je to pokazalo jer svakodnevno dobijam pregršt poruka u koijma mi mame pišu kako njihova deca odbijaju životinjske proizvode.
Recite bilo kom detetu da je to na tanjiru ona kravica iz slikovnice, ili pilence nijedno dete to neće pojesti. Samo je potrebno da budemo iskreni i da osvestimo da mi ljudi nismo predviđeni da jedemo meso već biljke, i da možemo da se najedemo i da živimo zdrav, dug, srećan i ispunjen život bez bolesti. Moj muž je uz moju mamu moja najveća podrška. Naravno da je bilo turbulencija na samom početku, ali istina je samo jedna i kada se otkrije lako je ljudi koji žele prihvataju. Moj muž je jedan od tih ljudi. Mi se ne etiketiramo kao vegani, vegetarijanci itd, mi smo porodica koja se hrani prirodnom biljnom hranom…”

Mislite li da se svijest ljudi polako mijenja kada je riječ o hrani?

“Ooo daaa! Kako da ne. Svakim danom ova svest raste. Sama činjenica da moje radionice posećuje uvek oko 20 osoba, to je velika stvar. Sama činjenica da me na Facebooku prati 14 000 ljudi, da sam već prodala preko 100 primeraka knjige a nema ni mesec dana kako je izašla iz štampe govori o buđenju. I to je samo moje iskustvo a ima nas mnooooogo koji ovo radimo, i promovišemo. Tako da definitivno se svest ljudi podiže. Ljudi su svesni da su sve bolesniji i bolesniji, da nešto nije u redu sa hranom koju kupuju i jedu, ali ne znaju šta. Tu ja i slični meni dolazimo na scenu da im pokažemo naše transformacije i onda oni shvataju o čemu je reč. Opet naglašavam – oni koji žele i mogu”.

Jasmina je nedavno zajedno sa svojim suprugom Džanijem zbog kojeg se iz Beograda preselila u Sarajevo, odlučila sagraditi kućicu od drveta. Kuća se nalazi izvan gradske vreve i pravi je mali raj za ovu sretnu porodicu.

“Ta kuća je kreacija naših misli. Celokupno prostranstvo ljubavi (tako nazivam naše imanje) je manifestacija zamišljenog mojim mislima. Postoje knjige koje svima preporučujem da pročitaju, to je serija knjiga koja se zove Zvoneći Kedri Rusije pisac Vladimir Megre. U tim knjigama je napisano sve. Ako imate bilo kakvo pitanje odgovor ćete naći tamo. I oni koji su u religiji i oni koji nisu, i stari i mladi, i mame i tate, jednostavno su knjige spas za ovo vreme u kojem živimo. U tim knjigama se piše o prostranstvu ljubavi i koliko je bitno da svaki čovek na zemlji ima svoje prostranstvo ljubavi ili zavičajno imanje.
Ja sam svoje poželela još mnogo godina pre tih knjiga, ali kroz njih sam samo potvrdila svoju duboku želju. Na naše imanje se selimo iz grada čim se sve kocki
ce poklope, za sada radimo na tome. Pišem na svom blogu o tome.”

Potpuno drukčiji način života Jasmini i njenoj porodici donio je sreću i blagostanje. Sada, kako kaže, osjeća i živi blaženost, mir, ljubav, velikodušnost, strpljenje i razum.

“Zamislite život gde vi ne morate ništa, gde vi znate da imate nekoga ko će sve da odradi za vas onako kako je najbolje za vas. Zamislite kakav je to teret skinut sa vaših leđa? A mi svi možemo tako da živimo. Za početak čovek mora da prestane da nanosi patnju drugim živim bićima, da prestane da podržava industrijsku proizvodnju koja danas proizvodi sve samo ne hranu (pročitajte spisak sastojaka svakog industrijskog proizvoda) i da počne da voli sebe. Da počne da se zahvaljuje na svemu onome što ima a ne da misli na ono što nema. Da se vrati jednostavnosti i prirodi. Mi smo mnogo srećan narod, svi iz regiona bivše Jugoslavije, jer imamo toliko netaknute prirode oko nas, koju nam još nisu toliko zatrovali, a većina ima čak i svoju dedovinu tamo negde, tako da je samo potrebno da se probudimo”, poručuje na kraju razgovora Bogućanin Sarvan.

izvor: http://www.radiosarajevo.ba/metromahala/lica/sirova/244465


Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail