" title="" rel="bookmark">

Putovanje.

Spakovali smo naše malo auto, napunili ga kao šibicu što bi ljudi rekli i krenuli na putovanje. Prva stanica je bila Sarajevo, gde smo održali radionicu, ponovo sa više učesnika nego ikada , kod ljudi koji su po pitanju sirove hrane i torti nastavili tamo gde smo mi stali. Podrška dragih ljudi, podrška Svevišnjeg, podrška porodice, potvrđivala je ispravnost naše odluke.

 

Na imanju kada smo doneli odluku da idemo da putujemo, i da sledeće poglavlje našeg života bude život na putu služeći čovečanstvu, pojavila se istog trenutka ponuda za posao na Pašmanu(program www.harmony.hr) da budemo pomoćni kuvari. Sa zadovoljstvom smo pristali, i započeli dogovaranje detalja.

Preko Trebinja krenuli smo za Budvu. U Trebinju su nas ugostili naši do tad virtuelni prijatelji. Dragana i Ivan sa svojom čarobnom decom… Kakvi ljudi. Bože, hvala ti na porodici širom sveta koju nismo ni svesni da imamo do trenutaka kada se nađemo u njihovoj blizini. Celi ovaj put je obeležen tom porodicom.

Dragana i Ivan su slobodni divni ljudi koji imaju štand sa suvenirima koju većinu prave sami, odgajaju svoju decu takođe najslobodnije moguće, i dvoje od troje su rodili kod kuće. F. Je odmah stekla prijatelje, čak se i udala(haha koliko smo se samo

smejali). Obavezno ako budete u Trebinju svratite do njih na njihov štand u samom centru grada, kod velikih platana. Prepoznaćete ih sigurno.  A mi imamo samo da kažemo veliko HVALA Svevišnjem i njima, na druženju i zagrljajima.

Krenuli smo put Budve, preko Cavtata, gde smo stajali u poštu da pošaljemo dokumentaciju Vesni za posao, jer ipak ćemo da radimo u EU tokom leta(haha)

Na pauzi smo parkirali taman pored jednog kampera, koji nam se veeeeoma dopao i bilo bi nam mnogo komotnije u njemu nego u našem maleckom autiću. Beleška univerzumu.

 

U Budvi, smo ugošćeni kod Nataše i njene divne mame, koje su nam dale stan na nekoliko dana. Radionica u Budvi je bila intimna i mala ali veoma uspešna. Ljudi koji su bili su bili ljudi spremni na promene, ili ljudi koji su već promenili svoj način života. Nataša je divna duša, koja se upravo vratila sa putovanja po Aziji sa svojim verenikom, i koja me je naučila kako da uđem u ledenu vodu. Okupala sam se prvi put u moru 15tog aprila. Bilo je neverovatno. Nataša radi u Budvi sirovu hranu i kolače, i vrhunska je u tome. Toplo preporučujem da joj se javite ako ste iz Budve ili regiona da naručite njene specijalitete.

Nakon radionice imali smo angažman privatne obuke o sirovoj hrani i veganskim receptima. U trajanju od skoro sedam dana, i bilo nam je predivno. Duša koja nam se pojavila je čudo od žene, i tako jedno umiljato biće da su nam dani sa njom bili veoma lepi. Svaki dan smo pripremali najbolje recepte, kako sirove tako i kuvane, jeli, pričali, šetali uz more, kupali se. Jednostavno život je lep, i zahvalnost za takav je sveprisutna.

 

Radionica u Podgorici je zakazana bila za 22 april, tako da smo se tamo odvezli 21, sa kratkim stajanjem u drobni pijesak da se okupamo na kratko. Kakva sloboda i lepota života.

Anđela, samo ime govori o toj ženi sve što treba. Anđeo naš, na ovom putovanju, koji je sve uradio da mi dođemo  u Crnu Goru, sve organizovala, i bila tu za nas, kao najbliža porodica. Druženje sa njom, je obeležilo toliko smeha i sreće, da su nam dani u PG proleteli. Radionica u Podgorici je bila neočekivano uspešna i fenomenalna. Toliko ljudi, toliko duša spremnih na promene, i ljudi koji su već nosiocitih promena u svojim sredinama… Hvala ti Bože na ovom zadatku koji ispunjavam.

 

 

Nakon PG smo krenuli u Sutomore kod naših dragih Gage i Ace. Naši čarobni drugi roditelji. Ljudi koji imaju po osamdeset godina a ponašaju se mlađe i od nas. Pokretniji su i spretniji od nas od trideset. Ovde možete pročitati priču o njima

Nastaviće se…

 

 

 

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail