" title="" rel="bookmark">

Picture

Postoji puno blogova i većina njih ide ljudima uz dlaku… Većina njih piše ono što većina želi da čuje… Pišu se pričice o svakodnevnim situacijama iz života jedne mame, pišu se priče i poruke našoj deci koje mi svi osećamo i želimo svojoj deci, pišu se recepti koji većini odgovaraju, jer većina neće da promeni svoj način razmišljanja pa samim tim i ishrane… JA nikada nisam bila kao većina… Znaju oni što me znaju od malena… Uvek sam bila “Don Kihot”… Pa tako i sada opet sam u borbi protiv vetrenjača ali sada imam najveću snagu ovog sveta, svoju ćerku… 


Razlog mog bloga od prvog dana je bio upravo suprotan od svih ostalih, namenjen da ona manjina, ljudi koji su prosvetljeni, koji su svesni zabluda koje nam se serviraju, koji su progledali i svima onima koji to još nisu ali osećaju da nešto ne štima da vide i uvide da nisu sami, da nas ima još… 
Nikada tada kada sam počela da pišem ovaj blog i napravila FB stranicu nisam ni pomišljala da ću za manje od 4 meseca imati 4000 pratilaca i sklopiti divna prijateljstva. 
Kao što vidite iz mojih blogova, i tekstova na facebooku, moj glavni fokus su mame i njihove bebe, jer smatram da je to najbitnija ciljna grupa, smatram da ako mame prihvate promenu ceo svet se menja,  jer one odgajaju osobe koje će činiti taj svet… Mislim da je moja mama sa svim greškama koje je činila(kroasan sa čokoladom iz pekare za doručak i samo sredina belog hleba sa takovo eurokremom) opet učinila nešto odlično čim sam ja sa nepunih 28 godina SHVATILA suštinu života, spoznala pravu ishranu, postala duhovna, i spoznala sebe i svet oko sebe… Tako da mame od vas zavisi, od vas zavisi kakav će njihov svet biti… 

Picture


Da li želite da vaša deca žive u svetu prepunom bolesti, prljavštine, manjka kiseonika zbog seče šuma i uništavanja plodnih površina… Da li zaista želite da naša deca idu kroz prostor u letećim automobilima, i da nose maske kada izlaze napolje? Da li zaista želite da umesto u park idu u igraonice… Ooo, čekaj ovo zadnje je već došlo…. 
Nažalost došlo je već vreme kada je retkost videti decu napolju, kako se penju na drveće, igraju lozinke, žmurke, svetova, drvene Marije, ledenog čikice, lastiša i ostalih igara koje su obeležile moje detinjstvo… 
Sve počinje od nas… 

Beba se rodila… Puno plače… Nemaš mleka kažu ti oni “pametniji”, nažalost u većini slučajeva to su ili tvoja mama ili svekrva, ti sva u šoku od poroda, ne znaš one znaju bolje, posežeš za dohranom, otrovom zvanim AD i daješ svom detetu, ono prestaje da plače, ti sutra opet nudiš siku, ono opet plače,  opet daješ AD, i začarani krug je počeo… Put u bolest je počeo…. Dermatitis počinje ili neka druga kožna bolest, alergije počinju, česte prehlade, zapušen nos, konstantne posete doktorima, i tako u nedogled… Posle počinje dohrana, šansa da se ispravi započeto, da se bebi da sveže voće i povrće, ali ne ti dobijaš savet ili opet od onih “pametnih” ili od još “pametnijih” grupa po društvenim mrežama gde ti se savetuje da ispečeš ili skuvaš jabuku kao prvi obrok svojoj bebi jer njen mali želudac ne može da podnese sirovu jabuku… Zatim krušku, isto skuvaj, pa počni sa žitaricama i sa kuvanim mesom koje su preko potrebne tvojoj bebi čiji je mali organizam več nažalost pun toksina unetih preko AD mleka… I tako se nastavljuju posete doktorima, mnoga deca dobiju već astmu, ili kroz koju godinu dečiji dijabetes, pa čak i leukemiju… I onda roditelji kude boga, i govore šta smo mi zgrešili… 

Ponavljam se, kao već u jednom svom članku…
Grešku ste mame drage napravile onog trenutka kada ste poverovale pametnijima da vi nemate mleka… ili da vaŠE mleko ne valja… Vaše mleko ne može da ne valja, i ne može da ga nema… Pa žene koje usvoje decu, kada ih stave na dojke, dobiju mleko, a ne vi koje ste to bebče nosile 9 meseci i prošle proces rađanja… Ono plače jer je izvađeno iz vas, izvađeno iz sigurnosti u kojoj je bilo, u malom prostoru gde je sve moglo da opipa, ono plače jer ste ga verovatno kao i svi mi stavili u krevetac i otišli u drugu sobu da popijete vode, ono plače jer traži vas i vašu dojku… Ono će vam navući mleko, samo stavljajte vašu bebu na nju… I ako ne sisa, ne spuštajte je sa sebe, neka je na vama, ona je u šoku… PA bile ste jedno 9 meseci… To je razlog plakanja… Ne postoji nešto što se zove navići će se na ruke, ne postoji nešto poput pusti ga da plače jača pluća, ne postoji činjenica da VI NEMATE MLEKA(osim u 1% slučajeva kada je majka teško bolesna) Znači prvo i najbitnije za zdrav život koji ja znam da vi svi želite svom detetu je DOJITE. 
Zatim kada dođe trenutak dohrane, iako je meni sada žao što sam uopšte išta uvodila F. sa 6 meseci, počnite sa SVEŽIM voćem… Pa zatim sa povrćem… I dojite što više opet… Sve dok detetu ne izrastu svi zubi ono nema potrebe za nekom konkretnom hranom, jer ono ne može da žvače. Sve do tada treba majčino mleko da bude glavna hrana detetu, a zatim voće i povrće… 
Da vidite kako nema bolesti, nema dermatitisa, nema astme, nema leukemije, nema zapušenog nosića, nema ničega osim zdravog i veselog deteta… 
Sada jedan osvrt na to jer ima sigurno dece koja se hrane loše i na AD su a zdrava, to je super, i drago mi je da vam je tako, ali nemojte da mislite da ukoliko se nastavi sa takvom prehranom da će to dete zadržati zdravlje… Kad tad će oboleti kao što vidite da svi oboljevaju… Kada ste zadnji put čuli da se neko ne žali na zdravlje?! Da kaže joj kako sam zdrav, prštim od zdravlja, mogu da se popnem na Mt. Everest. 



Sada da naglasim sledeću stvar koja uništava našu decu i budućnost naše dece… To su sva tehnološka pomagala, počev od televizora, do laptopa, do tableta i telefona…
Znam da je lakše, i ja sam mama, i ja sam sama kući po ceo dan, dok muž radi. Znam da je najlakše upaliti televizor, kako bi uspelo da se napravi ručak, da se očisti kuća, da se opere veš i ostalo… I moja F. je kao beba bila fascinirana tom crnom kutijom, ali moj izbor je bio da gde god da uđemo zamolim da se ugasi taj televizor, jer nisam želela da izlažem svoje dete tom zračenju i da je učim toj navici buljenja u ekran… Ne moram ni da naglašavam o laptopu, telefonu, ili tabletu… 
Bolje dajte detetu igračke, lezite pored njega na pod, igrajte se, zabavljajte se, izađite napolje, naučite ga da voli prirodu, da voli drveće, naučite ga da zbog tog drveća mi možemo da dišemo… Posadite baštu, ako nemate baštu zasadite u saksije, naučite dete kako je to uzgajati svoju hranu… 
Sve ovo što ja pišem, nažalost, većina smatra ludim, ali ja ne gubim nadu, ja verujem u ljude i u čovečanstvo, verujem da će se sve više i više ljudi buditi i shvatati, da je svet u kojem živimo postao izopačen i da je na nama i našoj deci da ga vratimo prirodi. Da je na nama da naučimo decu da vole i cene ovu zemlju koja je naš dom, a ne da ih učimo da budu pohlepni materijalisti, koji žele tablet ili iphone… 
p.s. pitala sam se, što nijedan portal ne objavi moje tekstove, i onda sam se setila, da su mediji kontrolisani, i da se objavljuje samo ono što narod hoće i treba da čuje, a istina ne… 

Koliko bi samo kompanija propalo kada bi svi uradili ove jednostavne prirodne stvari koje sam ja napisala u ovom tekstu?! Kada bi majke dojile svoju decu što duže i ljudi jeli samo voće i povrće koje ništa ne košta, već nam ga priroda daje… 

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail