" title="" rel="bookmark">

Picture

Nije poenta raditi za elitu, i biti nečija marioneta, mora se čovek probuditi i postati svestan da je zloupotrebljen, da se koristi za tuđe dobro… 

Najviše mrzim kada ljudi postave stvari poput blago tebi ti možeš da ne radiš, nije svakome tako itd… Ma o čemu.. 


Picture

…vi ljudi pričate? Svako može da izabere da radi ono što voli i što želi. Kako ne radim? Radim, ja sam odlučila da želim da budem kući sa svojom ćerkom i našla sam posao koji mogu da radim od kuće a to je da pravim vezice za cucle i da zarađujem neki novac. Znači nisam besposlena niti nezaposlena, ma nikad ne bih ni mogla da budem jer nisam taj tip. Ja sam jednostavno osoba koja MRZI NOVAC, i koja pokušava na sve moguće načine da ga ne treba nikako. NAžalost kirija se mora plaćati, i još uvek ne proizvodim svoju hranu pa mi je za to potreban, ali za sve drugo pokušavam da ga ne koristim…

Kupovina nove garderobe po apsurdnim cenama za mene je blesavo. Ja obožavam da odem u second hand ili na neki bazar polovne robe i da nakupujem stvari za neku minimalnu cifru. To em je eko friendly jer se sve to ponovo koristi i reciklira a em je povoljnije za osobu koja kupuje. Ja nikada nisam patila od sindroma zvani “Strahinjića bana” u Beogradu ili “Vatra” u Sarajevu, čak štaviše to mi je ogavno, da ljudi imaju potrebu da izlaze i gube svoje dragoceno vreme po kafićima kako bi bili viđeni ili kako bi ih neko uslikao za neki portal ili da bi se najnovije sada “checkirali” da su negde… 
Ajoooj ljudi moji, pa odite u prirodu i družite se sa ljudima a ne sa pametnim(glupim) telefonima… 
Picture

Picture

Kada mi ljudi napišu super što je tebi muž direktor(što nema veze s vezom) pa ti možeš da ne radiš, mi imamo kredit ovaj kredit onaj itd… ja se samo slatko nasmejem i napišem sledeće…

JA mogu da ne radim JER NEMAM POTREBE ZA MATERIJALNIM ZADOVOLJSTVIMA poput većine zavisnika danas… 
Moja zavisnost je duhovne prirode i ne košta ništa. Moja zavisnost je za prirodom, za suncem, za zelenom livadom, za osmehom mog deteta, za maslačkom koji berem na toj livadi i jedem, za vodom sa izvora na koji odem da se napijem, i na kraju danu za poljupcem moga muža… 
To su moje zavisnosti… Ja biram da nemam kredit, ja biram da ne posedujem materijalne stvari koje kada čovek poseduje samo ima potrebu da ima više i više jer je to tako napravljeno… Meni to ne treba… Jer ja sam se izdigla iznad toga i nadam se da ću ovim svojim pisanjem i iskustvima doprineti da se bar još jedna osoba izdigne i posluša svoje unutrašnje nagone.. Ja sam tada svoj cilj postigla…


Picture

Meni nije cilj ovim pisanjem da me neko voli, ili ne voli, da neko priča o meni u svoje slobodno vreme ili da me pljuje, meni je cilj da pokažem kako je moguće da čovek živi u skladu sa prirodom… 
NAžalost, živimo u vremenu gde će 90% ljudi da smatra ovaj moj post ludim, egocentričnim(kako su me već neke žene nazvale), živimo u vremenu gde je najveći greh biti svoj, biti iskren, biti ČOVEK… Danas je na ceni biti NEČOVEK i gledati ko će koga više da zezne. Vreme u kome osnovne moralne vrednosti ništa ne vrede. čak se i vređaju. gde žene koje izaberu da budu majke i “domaćice” poput mene su outsajderi i paćenice u najblažu ruku, jer one bože moj su izabrale da žive slušajući svoje unutrašnje JA, a ne društvo koje im nameće nešto drugo…

Ja to odbijam.. Ja odbijam da živim po pravilima ovog sve više izopačenog sveta gde se podržavaju i promovišu nenormalnosti a isključuju i marginalizuju ljudi koji pokušavaju da žive po načelima morala…
Biram da imam samo 1 osobu umesto 1000001 licemernu, hipokritnu, veštački nasmejanu osobu pored sebe. Biram da naučim svoju ćerku pravim vrednostima i pravom životu a ne onom koji se servira danas na televiziji i nažalost sve više i u školama novog veka… 


Picture

Zato moja porodica i ja aktivno tražimo seosko imanje na kojem ćemo moći da ostvarimo ovaj način života, na kojem ću moći da uzgajam svoju hranu i za to mi neće novac biti potreban, na kojem će moja deca moći da trče u nedogled bosa i da odrastaju u skladu s prirodom, a ne da mi je jedini komadić zelenila nešto parka što još uvek nisu odlučili da pretvore u tržni centar.

Sirova ishrana nije dijeta, sirova ishrana je način života, jer jednom kad krenete ovim putem vaše telo se budi, i počinje da se bori za povratak prirodi.

Sve ono što ja pričam, osećam i pokušavam da promenim, kako bih ostavila bolji svet sutra svojoj ćerci i njenoj deci je sažet u ovom videu. Uživajte i molim vas probudite se… 


Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail