" title="" rel="bookmark">

Picture

​PRedviđali su da će nas oterati sneg, “divlje” životinje, priroda, strah, itd, a niko nije predviđao ono jedino što je bilo moguće u nasim umovima, a to je ljudski faktor… JEdino što je moglo da učini da odemo i dignemo ruke od ove lokacije našeg PRostranstva Ljubavi je taj faktor. ČOVEKOLIKO STVORENJE. Jer nekim ljudima je draže da čovek čoveku bude vuk a ne lek, a mi smo svesni da smo samo Božije sluge i da ispunjavamo njegovu volju. Njegova volja nije sigurno traćenje naše kreativne stvaralačke energije u borbi sa vetrenjačama, u državi, gradu koji je podležan korupciji, nameštaljkama, krivotvorenju, prećutkivanju, sakrivanju istine itd… Naša misija je LJUBAV, širenje ljubavi, širenje svetlosti, buđenje svesti, razgovori o tome kako biti što bolja verzija sebe a ne dopisivanje sa institucijama, koje u današnje vreme nisu još na tom nivou svesti da shvate štetnost ubistva drugih živih bića i podrška nažalost ide ljudima koji to rade iz zabave, pre nego onima koji vide da je to pogrešno…

Picture

Pitate se sigurno da li mi je teško, da li sam tužna, kako se osećamo sada?!

Ja ću vam odgovoriti u moje ime, NE. Pre 2 meseca kada je prvi put bilo u opticaju da ćemo otići nekoliko dana pre nego što je rešenje doneto mi je bilo prestrašno, toliko sam plakala, toliko sam bila ljuta na sebe, na sve oko sebe na BOGA, pitala sam se zašto, kako je moguće da nas ne podržava kada radimo nešto što on želi za ceo ljudski rod itd… Nisam imala odgovor šta dalje, pa kako ćemo, šta?! Jedino što imamo je ovo, kako ćemo ovo prodati, gde ćemo živeti? Ja neću u grad, neću ni na neko drugo mesto kada se I tamo sigurno ubijaju životinje itd… Nakon ovog savršenog života znala sam da se nikada ne bih mogla vratiti gradskom životu, bila mi je prestrašna I sama pomisao na to…

To je trajalo nepuna 24h. Čim sam izbacila iz sebe tada sve strahove I emocije, ponovo mi je stigao mir I odgovor NEK BUDE VOLJA TVOJA… I stiglo je rešenje o zabrani lova. Koje se niti jednom nije poštovalo 6 nedelja. Svaki vikend smo zvali policiju, oni dolazili, svedočili pucanju, pisali lažne izveštaje, u kojima se predstavljalo da mi izmišljamo itd… U suštini ako sagledamo mi niti jedan vikend nismo imali MIR. 


Da se razumemo nešto, sada konačno kada dižemo ruke od svega ovoga, mogu glasno I jasno da kažem ovo je bila najviše moja borba za životinje, jer strah od njih I njihovog pucanja ja nisam osećala jer ja znam da mene I moju porodicu BOG čuva. Pucanje je bilo meni strašno slušati I mom detetu jer mi znamo šta znači taj pucanj, čovek koji oseća druge, koji saoseća sa svim živim bićima ne može u miru sedeti dok zna da je neko iz hobija ubio nekog. Tako da ovo imanje će sigurno naći svog kupca kojem će ono biti raj na zemlji I vikendima kao što je nama bio tokom nedelje kada njih nije bilo. Ali mi nismo otišli iz grada da bi pristali na kompromise, da bi se vikendima zatvarali u kuću dok oni paradiraju I pucaju. Meštani su naviknuti na to, I njima ne smeta, kako je moja mama znala da kaže živ se čovek na sve navikne… Tako da neko kome životinje ne predstavljaju ono što predstavljaju nama, neće imati nikakvih problema sa ljudima koji ubijaju iz hobija.

A šta ćemo mi sad? Pa Bog zna, a mi pratimo njega… On će nas odvesti tamo gde smo potrebni, I gde možemo sprovoditi svoju misiju… Tamo gde možemo ispoljiti sebe maksimalno I gde možemo biti od najveće koristi za ljudski rod.

Ono što sam danas dok se sve ovo dešavalo(a objaviću vam detalje, svega ovih dana, kada pošaljem dopis svim medijskim kućama o svemu)shvatila je sledeće:

MIR JE U NAMA a ne u prirodi ili na nekoj posebnoj lokaciji, Prostranstvo Ljubavi smo MI, moj muž, moje dete I ja.

​Mi smo ti koji su od devastiranog imanja, zaraslog u šiblje, napuštenog, prepunog ratne, rušilačke energije stvorili RAJ…

Mi smo Stvorili Prostranstvo Ljubavi, gde je sve živelo I bilo u Ljubavi, u skladu I harmoniji. Tako da, mi to nosimo sa nama, to nam ne može narušiti niti jedan ubica životinja, niti jedan inspektor, policijska stanica ili bilo koji faktor. Mislim da je to bila moja lekcija, iskustva koje je mojoj duši bilo potrebno ovde na našem Prostranstvu Ljubavi…

I znam, da ono što nas čeka I ono što ćemo tek da stvaramo je još lepše, bolje I značajnije od svega što smo ovde stvorili.