" title="" rel="bookmark">

Picture

  • Kako je moj muž prihvatio moj prelazak na sirovu ishranu?
  • Kako je moj muž počeo sa sirovom ishranom?
  • Kako sam uspela njega da nagovorim da počne sa sirovom ishranom?
  • Kako sam uspela njega da ubedim da dete treba ovako da se hrani?


To su neka od čestih da ne kažem konstantnih pitanja koje dobijam od vas. Kako ne bih odgovarala više svakome posebno, evo pišem jedan poseban tekst o tome. Iako sam dobar deo knjige „Kako ZDRAVO smršati“, takođe posvetila ovim pitanjima, napisaću i ovde ponešto o tome…

Picture

  1. ​Kada sam ja doživela prosvetljenje po pitanju ishrane naša ćerkica je tad imala oko 7 meseci, a ja preko 70 kilograma. U periodu koji je prethodio mom buđenju bila sam negativna, nezadovoljna sobom, imala svakodnevne glavobolje, a to se videlo po tome što sam počela da nabavljam odeću kakvu ni moja mama ne nosi, pre možda neka stara baka… Svu svoju „mladalačku“ odeću sam poklonila prijateljica sa rečima poput ja to neću više nositi ja sam sada mama, a ustvari se iza svega toga krilo moje nezadovoljstvo sopstvenim izgledom. Što se tiče zdravlja, konstantno, svaki dan nakon obroka sam morala da popijem kašiku sode bikarbone jer sam imala užasne kiseline u želudcu, i samo mi je soda pomagala. Moj muž je u svemu tome bio često glas razuma koji bi mi govorio da se ne prejedam, ili da mi je dosta tog nekog kolača ili nečeg slično, a ja bih se ljutila na njega i govorila mu da se on ne petlja u to , jer ja dojim, moram da jedem…


Presekla sam preko noći, jer sam inače takva, ja kada nešto odlučim, i kada obrazložim sebi razloge za to, nema šanse da me nešto spreči u tome. Ne bih mogla postepeno, kako neki ljudi pišu da rade, jer onog trenutka kada sam osvestila da je beli šećer, brašno, so, meso, jaja, mleko i sve ostalo životinjsko i industrijsko ŠTETNO meni je bilo nepojmljivo da to opet unesem u sebe, ili da dam svom detetu, bilo kroz mleko ili direktno njoj. Srećna sam što moj muž voli da istražuje, i što voli da gleda filmove, pa sam na taj način njega počela da uključujem u to što se meni dešavalo.


Picture

​Svako veče bi gledali neki od fimova: Food Inc, Forks over knives, Cowspiracy, Simply Raw, Fat,sick and nearly dead, Specieism, Earthlings.
Puštali bi razne dokumentarne emisije na temu ishrane, mesne industrije itd. I svakom spoznajom je bivalo lakše.
Da li smo imali svađe??! Kako da ne, pa to je drastična promena, a verovatnoća da se dve osobe koje nisu prosvetljene ušle u brak, prosvetle u istom trenutku je ravna nuli. Tako da je sada tu došlo na ispit ono  i u dobru i u zlu. Jer prihvatanje takve promene je isto kao i sklapanje novog braka sa novom osobom, jer ja sam postala nova osoba. Ono što je ostalo isto je bilo to da nema šanse da popustim, jer sada sam bila sigurnija u nešto više nego ikada u životu. A to je da je ova ishrana jedina ispravna i da mi ostajemo na njoj. Problem je najveći bio taj što sam i ja na početku želela da on odmah sve to prihvati i nametala mu, pokušavala da ga nateram da i on samo to jede, da ne pije više mleko, da ne jede meso itd (iako on nikada nije bio mesojed, ja sam bila veći) . 

Picture

​Bilo je tu svakodnevnih svađa i konflikata, ali ja nisam popuštala, a on je bio otvoren da istražuje. To je valjda ono što je pomoglo u tom našem prelasku, kada smo se ponovo „upoznavali“. Što je on bio spreman da vidi i drugu stranu, i da nauči nešto što nismo znali do tada. Nije bio isključiv.
On je nastavio da jede po starom, ja sam jela sirovo, i moja transformacija je bila ogromna. Svi su je primećivali a on najviše. Valjda je i to doprinelo, dobio je novu ženu, hehe. Od bake do devojčice…

Počela sam da se oblačim u šarene stvari, bilo mi je nepojmljivo da obučem nešto tamno i tmurno na sebe. Svaki dan sam bila srećna, vesela, nasmejana. Nije bilo više nezadovoljstva, negativnosti, i  to je doprinelo da i on počne da prihvata moju promenu u ishrani. Sve je on uvek probao što sam ja pravila ali nije odustajao od svoje ishrane.

Sećam se kada je prvi put bacio meso, gazde stana u kojem smo živeli su doneli neku piletinu sa roštilja njemu jer “jadničak žena mu ne sprema meso, mora da je uvek gladan”, a mi smo u tom trenutku ručali, i ja sam tada već počela da popuštam i da prihvatam da on jede šta želi.
On je bez razmišljanja odneo to na terasu i vratio se da jede, pitala sam ga što ne jede, kaže smrdi mu, ne želi, baciće psima lutalicama kada krene na posao. Moje srce je tog trenutka zatreperelo i bila sam preponosna na njega. Od tada on više nikada nije okusio meso. To je bilo možda mesec dana nakon mog prelaska na sirovu ishranu.

Danas moj muž nije na 100% sirovoj ishrani, ali jeste sigurno 50% nekada i 80%. Ne jede životinje, prestao je da pije mleko(koje je jedino koristio u kafi), još uvek koristi med ili šećer u kafi, jede hleb, i ima još neke po mom mišljenju navike  koje nisu u skladu sa prirodnim načinom ishrane, ali sam ja preponosna na njega.

Picture

Tako da poenta ovog teksta, je sledeća, da kao što sam navela, veoma je teško da se ljudi usklade kada ne rade na sebi, a još teže kada jedno počne da radi na sebi. Ono što tada nastupa je ili razvod braka, ili proces opstanka u braku, s tim da će i ta druga osoba neminovno morati da počne da radi na sebi, ili će taj brak biti tortura… Ovo se ne odnosi samo na ishranu, već na sve u životu. Duše se moraju uskladiti i biti u sinhronicitetu, ali to je proces… Koji traje dok smo živi…
Tako da drage moje žene, mame a možda i tate ili muževi, jer može i biti obrnuta situacija u braku, ovo je ta moja tajna kako smo pronašli balans u našem braku s obzirom na promenu koju sam ja doživela, i to je po mom mišljenju veoma jasno… Jer drugačije ne može… Čovek treba uvek da radi na sebi i nikada ne treba da prestane zbog nekog drugog, ukoliko druga osoba to zahteva od vas, onda dobro razmislite da li je to ok s njihove strane. Zahtevati da ne radite na sebi… Nije u redu ni ono što sam ja u početku radila, očekivati i zahtevati od te druge osobe da počne da radi na sebi, već treba pustiti da stvari idu svojim tokom… Svako ima svoje vreme, a ono što je najbitnije je naći način da se oboje razvijate i rastete bez da ugrožavate jedno drugo…
Ali, mogu vam reći, najlepše je u dvoje… Sada nakon godinu dana od mog buđenja, kada mi on kaže, ajde da napravimo neku tortu, meni se cela duša ozari, jer se setim koliko je konflikta bilo oko svega toga…
Hvala univerzumu, i hvala njemu što me podržava u svemu ovome, i što me čuje i razume…