" title="" rel="bookmark">

Picture

“Moji domaćini su mi napravili tortu za rođendan, nije veganska, ali pojela sam parče iz poštovanja prema njima“- napisala mi naša draga prijateljica Senni iz Finske, koja je trenutno u Tanzaniji,Afrika na svom novom workaway iskustvu.Pre 2 godine na ovo bih napisala kako si mogla, to nije dobro za tvoje zdravlje, itd. I onda bih razmišljala o tome, kako može jedna osveštena osoba, koja zna za štetnost nebiljne ishrane da pojede nešto da bi nekom drugom ugodila. To ja nikad ne bih uradila.

Međutim, moj odgovor njoj sada u februaru 2018.godine je bio: „Wow, mila moja Senni, tako sam ponosna na tebe, ti si još veći čovek od mene, jer ja ne znam da li bih to uradila“

Šta se to promenilo u mojoj svesti u ove dve godine, da je takva drastična razlika u mojim odgovorim i razmišljanjima?! Dogodio se Bog. Dogodila se svest o Stvoritelju, o bezuslovnoj ljubavi.

​ČITAJ DALJE…

Dogodilo se to da ovu situaciju gledam iz druge perspektive koju pre dve godine nisam ni nazirala , da postoji, kada mi je moja draga prijateljica Dolisa, dugogodišnja vernica, i Božiji sluga bila u gostima i pričala o tome, dok je jela picu od glutenskog brašna koju je moj muž napravio za večeru njoj i njenoj porodici kad su nam bili u gostima. Rekla mi je, ja ne jedem gluten, ali ukoliko mi neko iz ljubavi to pripremi, iz poštovanja prema toj osobi i bezuslovne vere i ljubavi prema Bogu ja ću to pojesti. Ja sam je tada smatrala neznalicom, i neosveštenom po pitanju hrane.(oprosti mila moja Doli, nisam bila svesna toga što si ti još tada znala) Hrana, je energija, a ljudi su Božiji.Kaže mi moj prijatelj Siniša, vezano za pravila koja postoje na našem imanju za goste i volontere: „Tvoja su ništa kakva su moja bila u početku, ja nisam dao da se jedna travkica počupa“ – „I šta ti se desilo da se to promenilo“ –pitala sam ga, „Zavoleo sam ljude više od te trave“ rekao mi je…

Oh Bože, svemogući, ljubljeni, hvala ti na sposobnosti da razumem te njihove reči. Hvala ti na ljubavi koja obliva moje srce i dušu. Hvala ti na ovoj SVESTI.

Picture

Hvala što si mi dozvolio da pređem preko stepenice hrane, i mišljenja da je samo jedan pravi put, i da je taj moj put bolji od svih drugih. Da je moj put značajniji i vredniji od drugih.Hvala ti što si me prodrmao kada sam krenula na put opsesije čišćenja tela, suvih, mokrih postova, detoksa sokovima, klistira raznoraznih i mišljenja da mora samo sirovo ili nikako.

Kako sam član raznoraznih grupa na fejsbuka(u neke sam sama ušla u neke sam samo dodavana), u poslednje vreme mi postaje sve napornije i napornije, čitanje tekstova iz istih. Razumem početni zalet, i opsesiju „novajlija“kao što sam i ja sama bila, no ono što mi veoma upada u oči i što me boli, je zastranjenost ljudi koji su već dugo u svemu tome. I koji nipodaštavaju sve koji misle drugačije ili koji preispitaju njihovo. Većina tih ljudi se zgražava religijskih vođa i same religije, i smatraju je zastranjujućom i ekstremnom. Ne vole to što u religiji većina ljudi smatra da je samo njihova ispravna. Ali dragi moji prijatelji, koja je razlika između vaših stavova i stavova te religije? I vi se ponašate kao ekstremisti kada samo podržavate nekog ko ide vašim putem a drugi koji biraju malo suptilniji ili neki drugačiji su nesvesni, ne znaju dovoljno itd…

Bože hvala ti što više nisam takva. Hvala ti što znam da svaka mama voli svoje dete najviše na svetu, i ona koja ga hrani bočicom i ona koja doji. I ona što mu daje jaja ili mleko neke životinje i ona koja daje samo biljno. Hvala ti što osećam neverovatnu ljubav prema svim ljudima, a ne samo onima što su na mom putu. I ne ne smatram njih uspavanim, nesvesnim, nego jednostavno je to Božija volja. Da tako bude. Ko sam ja da mislim za nekoga da je nesvestan? Da je uspavan? Da nije na pravom putu!? Svaki put je Božiji put, nekome preko trnja nekome preko zelene mekane trave…

Ovaj tekst pišem jer osećam tu dužnost, kao neko ko je putnik u ovom životu(putujem iz jednog stanja svesti u drugo i večito se transformišem). Pišem ga svima vama koji ste na samom početku puta na sirovoj biljnoj ishrani, a i vama koji ste zaglavili u njemu. Molim vas ne stajte, nastavite dalje, dublje, više da kopate.

Picture

​Da li mislite da je Bog, Stvoritelj, Univerzum nazovite ga kako god želite, zamislio da nam život na zemlji bude pretvoren u konstantno čišćenje ovog tela(odela)koje nosimo u ovom životu?! Da sa mokrom posta, prelazimo na suvi post, pa sa tog na sokoterapiju, pa onda da čekamo pun mesec ili mlad mesec(za koji nismo sigurni da li postoji ili je hologram, takođe jedna od stvari koja je totalno nebitna za naše postojanje ovde na zemlji, te se ni sa tim ne treba opterećivati).

​Da li mislite da je taj isti Bog zamislio da mi njegovi stvaraoci, sluge kako god nazovite provodimo dane u klistiranju, i analiziranju sopstvenog izmeta, u potrazi za parazitima?! Bože svemogući, hvala ti što sada vidim ludilo i ekstremizam u svemu tome, a ljutila sam se na mamu i muža kada su mi govorili da nisam normalna… Hahahaha, kako je čovek neverovatan instrument. Jedino živo biće koje je sposobno za ovoliku dinamiku, koje je sposobno da od najnižeg nivoa svesti za jedan život postigne najviši, ukoliko je to Božija volja.



Ne ubistvu, ne zlostavljanju, ne nasilju, bilo koga. To su Božije zapovesti, nažalost skoro pa jedini koji se  tih zapovesti sada pridržavaju na zemlji su ljudi koji se nazivaju veganima. Međutim, i oni mnogi su se poistovetili toliko sa životinjama da su zaboravili na ljude. Potreban je balans. Moramo voleti prvo sebe, da bi mogli voleti druge. I životinje i druge ljude. Jer ljubav je jedino što rešava sve.Da li mene ovo sada što sam osvestila čini osobom koja ne voli životinje?! Zato što mislim da je u redu da ljudi žive na načine koje misle da su dobri za njih?! Znate šta mi moje dete od četiri godine kaže kada pričamo nešto o nekome ko jede meso(ubijene životinje): „neka ih mama, to je njihov problem nije naš“. Ljudi moji, dete moje kada mi je prvi put to reklo, meni su usta otišla do poda, nisam mogla da verujem koliko je to malo biće, to dete od četiri godine, svesnije nego što sam ja, prosvetljeni biljojed. Ja nisam pronašla do tada tu ljubav i razumevanje prema drugima, koju je ona imala prirodno u sebi. Zašto? Zato što mi odrasli tek treba da učimo da budemo ponizni i puni razumevanja prema svima.

Naše fizičko telo je bitno, isto onoliko koliko i odelo koje nosimo tokom dana. Znači treba nam da bi u svetu u kome živimo što bolje obavili svoj posao. Znači telo nam treba da bude alat kako bi ispunili svoju misiju zbog koje smo došlina Zemlju. Ali ako nam to telo postane misija, šta smo uradili?! Koja je razlika onda između nas i onih koji idu u teratanu ili na fitnes i ulažu velike novce u svoje telo?! Između nas i onih koji vrše plastične operacije da bi bili lepši i bolji?! Mora se pronaći balans, svega.

Znate šta najviše čisti od svih toksina

kojima smo bili zagađeni u prošlosti?!

BOG , i njegova ljubav.