" title="" rel="bookmark">

Dragi moji…

Pišem vam novu knjigu. Pišem vam knjigu u kojoj će biti sumirane ove prethodne godine, sa osvrtom na godine koje su me dovele do ovih pet. Imam pozive za gostovanje u medijima. Počinju nove emisije, sa fokusom na zdravlje, sve više se priča o zdravlju, zdravoj hrani, kao što je i predviđano pre pet godina kada sam tek počela, uskoro će u ovom moru plivati punoooo riba. I ne mogu da kažem da nisam srećna zbog toga. Veoma sam srećna, ali isto tako i osećam da je moje vreme došlo da idem na sledeći nivo.

Pojavilo se toliko novih, mlađih(a bogami i starijih) zagovornika sirove hrane, vege hrane, zdrave hrane, ljudi koji su sada puni tog entuzijazma i početničkog zanosa kao što sam i ja bila pre pet godina.

 

Oprostite, ali ja ne vidim više čar u tome da vam pišem šta ćete i kako da jedete. Ne osećam više da je moja misija da vam svakodnevno delim snimke namučenih krava, svinja, ovci. Da vam pišem koliko je štetno da jedete to meso bez kojeg mislite da ne možete. Zaista ne mogu. I zato sam mnogo zahvalna što postoje novi ljudi koji će to da rade umesto mene sada. Lako ćete ih naći, kao što ste i mene, dosta su bučni. Verovatno kao što sam i ja bila.

Ja se nekako osećam da sam prerasla tu dečiju bolest. Ooops, da li sam ja to nazvala bolešću?! Čini mi se da jesam. Jer sve što nas dovodi do stanja ekstremizma, isključivosti i nemira je neka vrsta bolesti. Ja nemam više želje za tim. Iskreno da vam kažem, u meni je potpuni mir, jeo moj komšija svinju ili paradajz. To je NJEGOVO. Da li bih volela da to nije tako?! Da on ne jede tu svinju, kravu, tele?! Naravno da bih. Više od svega na svetu. Ali da li ja mogu tu nešto da uradim?! Realno , ne mogu. Ne više od onoga što sam radila i što radim, ali moj komšija i dalje uzgaja svinje i ubija ih, i ne vidi ništa loše u tome.

Znači šta se promenilo u svemu?! Promenila sam se ja. Po ko zna koji put za ovih 31 godinu.

Moje srce i dušu i dalje ispunjavate VI, vi koji želite da čujete ono što ja imam da kažem, koji želite da osetite ljubav koju imam da podelim sa vama, i iskustvo koje imam da vam pokažem i ispričam na mojim radionicama. Škola NeKuvanja nastavlja da postoji iako prelazi na sledeći nivo. Postaje malo starija i zrelija(uskoro će biti više o tome šta se iz nje rodilo).

Ne želim, niti ću moći da provodim toliko vremena za laptopom više, jer ću biti isuviše zauzeta pravljenjem nekih drugih stvari za sve vas. Nešto opipljivije od Škole NeKuvanja, nešto što će Vam sigurno biti još draže od ovoga do sada. Radionice nastavljamo da održavamo, čak ih podižemo i na sledeći nivo.

Zakazali smo prvi retreat: Put u zdravlje sa Jasminom, za prvu nedelju maja 2019. god, tako da kad budete pisali svoj godišnji za sledeću godinu, ne zaboravite da uzmete tih 5 dana kako bi bili deo toga(mesta su veoma ograničena tako da požurite sa prijavom).

U mesecu novembru će biti radionice, Niš(prvi vikend), nakon toga Subotica, pa Beograd, pa Novi Sad.

Nova knjiga… U kojoj ćete da čujete ISTINU o svemu što me je dovelo do stanja u kojem sam sada, a to je najbliže BALANSU do sada, jer svaki put kada sam pisala i mislila da sam postigla neki balans, desilo bi se nešto i shvatila bih da sam daleko od balansa, da sam i dalje ekstremna. DA i dalje nisam prihvatila to nešto.

Koliko samo imam da Vam pišem, o sirovoj hrani, o veganskoj ishrani, o suplementima, o prirodnjačkom mitu, o istini o prirodnjacima, sirovnjacima, isceliteljima. Bože kakva si mi sve iskustva dao ove 2018-te godine, kako reče jedna žena koja mi je obeležila ovo leto nažalost, izrodiće se nova knjiga. Lepo je ona to prorekla, vidi se da ima iskustva sa ljudima.

Ovog leta, ove godine, moje iluzije, moje fiks ideje, moja uverenja su razbijena na milijarde komadića na sve moguće načine. Kako meni lično tako preko mojih bliskih prijatelja i porodice. Bog mi je pokazao kako stvari funkcionišu, i doveo me do stanja: ZNAM DA NIŠTA NE ZNAM.

Tako da, ono što vam kažem i na radionicama, moje „pametovanje“ o tome šta vi i kako vi treba da jedete ili da živite, prestaje(prestalo je još pre par meseci) ali vas nisam javno obavestila o tome. Čak sam mišljenja da niko, ali baš niko nema prava da deli savete bilo kome, ponajmanje oni koji ne žive onako kako promovišu da treba da se živi(prepoznajte se sami).

Ja sam bila dovoljno luda da sam se pridržavala svega u šta sam verovala(u većinu stvari i dalje verujem ali sam isto tako svesna i svih spoljnih faktora sada) i onda verovatno spadam u retke osobe na našim prostorima koje FAKAT žive ono što pričaju i propagiraju, tako da ono što vam ja pričam na radionicama znate da je istina, ali opet samo moja ISTINA, i ja delim to sa vama. To je sve što ja mogu da uradim, i šta mislim da bilo ko od svih lajf trenera, savetnika, hollističkih doktora, nutricionista itd… sme i treba da radi. Da podeli svoje iskustvo sa VAMA.

Nema INSTANT rešenja, ne postoji SAVRŠENA ishrana, ne postoji LEK za sve bolesti, ne postoji SAVRŠENO na Zemlji.

No da ne dužim više, čitaćete o svemu ovome detaljno u mojoj najnovijoj knjizi čim je završim…

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail