Mi smo ogledalo jedni drugima

Mi smo ogledalo jedni drugima

Pozdrav dragim čitateljima !

Želim sa vama da podelim neke moje nasumične misli, možda i vama prija razmeniti iskustva. Ja sam obična žena, majka i supruga.Drevna duša, uvek željna učenja i novih dogodovština. U zadnje vreme željna najviše mira. Iako sam stekla visoko obrazovanje na poljima elektrotehnike, medija i pedagogije, škole su mi uvek bile nedovoljne, površne pa čak i štetne za samostalan razvoj. Oduvek čitam puno i rado istražujem, o svemu, a najviše o čoveku i kosmosu. Veliki sam filozof. Išla sam brojnim različitim putevima života. Iskusila obične i neobične stvari.

Tokom 31 godine sam rasla na svim poljima i proširivala vidike, i sad razumem da ne postoje granice, ni za telo ni za um, a duh nam je uvek bio slobodan…pitanje je samo koliko uspevamo biti povezani. Ne postoje statična znanja, ispravne teorije, ni konačni odgovori. Tajna svega je u stalnom kretanju, ali i u tišini i mirovanju. Put sam je svrha. Na tom putu jedina stvar je ljubav. Niko nije potpuno u pravu i ne može vam reći šta je ispravno za vas. Naučila sam da poštujem različitosti i individualne izbore. A izbora uvek ima.

Piše mi se o svemu, ali ću pokušati ostati među temama kojima se bavi blog Škola NeKuvanja. Jedan od meni važnih izbora je sirova biljna ishrana. Kao veliki gurman i hedonista, uživala sam u hrani, tradicionalnom kuvanju, i navikla se na dugovekovna uverenja. Da skratim…još uvek ne znam ništa, ali me je iskustvo naučilo da je potrebno ponekad obrnuti svet naglavačke i menjati se. Neke promene se dese u trenu, druge se razvijaju polako.

Razbolela sam se. Možda je bilo uvek znakova disbalansa, ali obolila sam naglo i teško. “Neizlečivo”.

 

Moj inat se odmah aktivirao i ZNALA sam da meni niko ne može reći da se nešto ne može. I tako sam krenula i u prirodno lečenje i izlečila se.

Sirova biljna hrana, razne metode, postovi i detoksikacije su bile fizički temelj. Ali je ključ bio u ličnom duhovnom razvoju i veri. U tvrdoglavom ubeđenju da je sve moguće. Sada sam sa svojom decom zdrava i svaki dan ih učim nečemu, a najviše oni mene. Nisam požalila što sam ih preko noći bacila u veganski svet raw food-a, jer su benefiti ogromni….zdravstveni, psihicki, vaspitni, zivotni… Nakon 2 godine strogih pravila, naucili smo i da je u redu ako nekad pozelimo nesto kuvano, peceno, ili cak i “neidentifikovano” nezdravo, dok god smo srećni i svesni.

Pre oko 3 godine sam virtuelnim putem srela Jasminu. I nije mi bila favorit. Evo još jedne pametne sa njenim marketingom i samoveličanjem. Bila je moje ogledalo u mnogim stvarima i zato mi je bila odbojna. Kada u nekome vidimo loše, uvek ima nekog razloga za to U NAMA. Kako je vreme prolazilo, a ja plovila svojom transformacijom, svet je zablistao u novim nijansama. I ponovo sam “naletala” na Jasminine tekstove, objave i snimke. I iznenadila se kako je sasvim drugačije percipiram. Postala mi je sve draža, gledala sam njen razvoj i shvatala koliko smo slične.

yourvibeatractsyourtribe.skolanekuvanja

Postala sam i deo njene knjige Biljna ishrana za bebe i decu, a od onda se stalno dešavaju nove stvari. Danas je ona jedna od šake ljudi s kojima se razumemo i bez reči i osetimo i na daljinu. Ovaj tekst je inspirisan našim retkim ali fenomenalnim porukama jedna drugoj. Ona se javlja u nekim mojim ključnim periodima sa nekim kratkim pitanjem i uvek pokrene u meni lavinu misli i emocija, autoanalize i nakon toga sam danima pod utiskom tog efekta. Njeno toplo srce i bistar um su me osvojili, uživam u novom sjaju kojim zrači, u čistoti njenih namera i iskonskoj kompletnoj lepoti. Volim njene dvojbe i sumnje, greške u koracima, napore i hrabra isprobavanja, jer često prolazimo kroz slično i posle nam uvek sledi još jedno otkrovenje delića beskrajne slagalice. Mislim da smo obe spoznale, osim važnosti čiste ishrane, i moć i nužnost prirodnog života, prijateljstava, uspona i padova i nevidljive božanske energije u nama i oko nas.

Obe nas obasipate raznim praktičnim pitanjima u vezi pravilne ishrane i odgovore dobijate u skladu sa našim dotadašnjim iskustvima i trenutnim nivoom znanja. Ali je svaki dan nov i neponovljiv, i mi se menjamo zajedno sa tokom, pa tako i neki naši stavovi.

Mislim da ovime želim da vam dam do znanja da se ne vežete ni za šta fanatično, da budete otvorene za sve, a da izbore pravite na osnovu ličnog osećaja i zdravog razuma.A ako se izgubite u moru informacija, usporite malo, zatvorite oči i osluškujte nečim što nisu uši – mi to zovemo srcem. I nikada ne osuđujte već prihvatite s ljubavlju, a razumevanje će se javiti kad sazri. I svi ćete malo drugačije razumeti, na kraju krajeva, samo jedni ste vi, i time su i vaše realnosti nekada sasvim drugačije. Možda vam se javim još, ako mi se piše, a dotle vam želim jedinu stvar – BUDITE SLOBODNI.

napisala Nina Holpert

Kako perem kosu?!

Kako perem kosu?!

Nakon postavljanja slike na Instagram svoje bujne i dugačke kose, i činjenice da je nisam šišala, niti prala hemijom već pet godina dobila sam hiljade poruka sa pitanjem kako perem kosu. Sa čim je perem? Koji šampon koristim? Šta joj radim itd…

Kako ne bih odgovarala svima vama ponaosob odlučila sam da to pitanje i odgovor zaslužuju svoj tekst na blogu.

Spominjala sam već više puta u ovih pet godina da sam prestala da šišam kosu jer je kosa produžetak nervnog sistema i smatra se našom antenom. Takođe sam pisala i o tome da sam je prala samo sa sodom bikarbonom i sirćetom. No evo malo više detalja o tom procesu.

Pre pet godina sam prestala da koristim kupovnu hemiju, bilo koje vrste, pa tako i šampone, naravno. Kako sam tad bila sveža mama, tek se porodila, hormoni pucaju na sve strane, telo se navikava da nema više drugo biće u sebi itd. Kosa je bila jedna od stavki koja mi je bila u haosu… Toliko je opadala da je to bilo nepodnošljivo. Bukvalno sam se budila a pune šake kose bi ostale na jastuku. Tada sam tek počela bila sa biljnom ishranom. I sa pranjem kose sodom i sirćetom. Prvih nekoliko dana to je bilo užasno, kako god bih je oprala ona je bila masna i odvratna, ali ja sam bila istrajna u odluci da nikada više na nju ne stavim hemiju. Taj proces njenog “detoxa” je trajao čini mi se oko 2 do 3 meseca.

Prirodni šampon i balzam

  • 1 kašika sode bikarbone
  • 2.5dl vode 1dl jabukovog sirćeta
  • 2.5dl vode

Soda i voda su vam šampon. Pomešajte i utrljajte na mokru kosu. Ostavite na kosi 2-3 minuta. Isperite vodom, i nanesite balzam od jabukovog sirćeta i vode. Isperite ponovo i to je to. Miris jabukovog sirćeta nestaje čim se kosa skroz osuši

 

Znate kako ja gledam na to. Kao što se telo čisti, tako i naše teme glave, naša kosa. Ona je morala da odbaci svu oštećenu kosu koja ju je gušila i smetala joj, kako bi napravila mesta za novu kvalitetnu zdravu kosu. Nakon tog bljak perioda čišćenja, kada sam kosu skoro pa uvek vezivala, izašlo je sunce. Postepeno je prestala da opada toliko. Nakon pranja sa sodom i sirćetom bi bila tako mekana i baršunasta da sam bila pozitivno šokirana. Skoro četiri godine sam je samo tako prala, ponekada sa ceđi(rastvor koji se napravi od pepela), ali uglavnom sa sodom i sirćetom.Vremenom je potreba za pranjem kose na svaka 2-3 dana počela da bude potreba za pranjem na svakih 5-7 dana, pa onda nakon selidbe u prirodu, daleko od izduvnih gasova i smoga, znalo se desiti da joj ne treba pranje sa bilo čim osim sa vodom nedeljama. Bila bi uvek čista.

 

  Masnoća kose puno zavisi od toga šta unosimo u sebe i u kakvom okruženju živimo. 

 

 

Prošle godine u septembru smo imali radionicu u Splitu, i bili smo gosti kod jedne porodice koja pravi prirodnu kozmetiku. Ušla sam da se istuširam i videla tubu koja je ličila na one kakve ja kupujem za prirodnu kozmetiku, i pitala sam šta je. REkli su mi prirodni šampon od samo eteričnih ulja. Čitala sam o tome ali nigde nisam našla recept kako da to napravim. Odlučila sam da operem kosu sa njim i isprobam.

 

 

 Ljudi moji, ja vama ne mogu da opišem kakav je to osećaj bio. Mislim znalo se da je prirodno jer nije penilo (i dalje mi je fascinantna pojava kako nekad peni nekad ne, i delovanje eteričnih ulja u kontaktu sa našom kosom u različim fazama) i tako je čarobnoooo mirisalo.. Prirodno… Kao sva moja eterična ulja, bez kojih ne mogu da zamislim život. Može se reći da sam freak za eterična ulja. (Ako ne znate šta da mi poklonite uvek se radujem eteričnim uljima hahaha…) eto ideje za novi blog.

Odmah sam tražila da mi se napravi šampon i da želimo da kupimo. TAd sam prvi put F. oprala kosu sa nečim drugim osim sa vodom. Naručili smo nekoliko komada i od tada peremo kosu samo sa šamponom Novi Val. Za narudžbe njihove prirodne kozmetike kliknite OVDE. i  upotrebite KOD Škola NeKuvanja

sampon-skolanekuvanja

Nama taj šampon traje jako dugo, jer kao što sam napomenula, mojoj kosi nije potrebno pranje šamponom često, u većini slučajeva dovoljna je samo voda. Mislim da sam postigla dobitnu kombinaciju po pitanju kose. Unosim u sebe zdravu hranu i hranim svoje ćelije dobro iznutra, one stvaraju zdravu i jaku kosu, a spolja je ne zagađujem hemikalijama u vidu farbe, balzama, šampona itd, i u većini slučajeva sam daleko od gradova i svih prostornih zagađivača.

Znam da ne mogu svi da odmah dobiju tu dobitnu kombinaciju. Ali počnite sa nečim iz celog ovog teksta. Pređite na sodu i sirće, ili ako još niste spremni za taj prelazni period, kupite ovaj fenomenalni šampon koji će vas oboriti s nogu.

Počnite zdravo da se hranite, dođite na moju radionicu da vidite kako je to jednostavno. Pišite mi ovde i zakažite svoju individualnu obuku, ili samo razgovor. Tu sam za Vas.

 

Za više mojih tekstova na temu prirodne nege i kozmetike kliknite OVDE.

 

Disharmonija

Disharmonija

Noćas sam sanjala najčudniji san u proteklih nekoliko godina. Čitala sam o tome da snovi postanu lucidni prilikom prelaska na biljnu ishranu ali do danas mi se to nije desilo u ovoj meri.

Nalazila sam se u stanju blokade pisanja kada najradije ne bih ništa ni pisala. Najradije ne bih uopšte svoju energiju traćila na to, međutim onda kada se udaljim od laptopa, pritiska me osećaj dužnosti da obelodanim svoju verziju istine. S obzirom da biram da verujem da svako od nas ima svoju istinu, ja želim da kažem svoju, koja na moju veliku žalost nije samo moja, već istina mnogih koji su bili u mojoj situaciji, ali su iz različitih razloga birali da ćute o tome ili da to podele samo sa svojim najbližim. Vidim sebe kako sedim pored laptopa i počnem, pa stanem, počnem pa stanem. Na kraju konačno reči nadolaze… Odakle početi kako bih sve obuhvatila, a opet da to ne bude preobimno već da se sve lepo sumira. DA li je to uopšte moguće?

Sa mojom željom da služim potražila sam gde bih to mogla činiti i pronašla mesto. Međutim odmah sam dobila nekoliko poruka upozorenja od ljudi koji su tamo bili, da dobro razmislimo pre nego što odemo. DA to nije mesto za nas, da tamo nije baš harmonična atmosfera i energija. DA su vlasnici ovakvi i onakvi. DA je hrana odron itd…

Ja kao ja, uvek do tada, biram da sama iskusim sve, i te savete biram da pripišem upravo ovome što sam napisala na početku. Nečijoj tuđoj istini, kreirajući da moja neće biti takva. Kreirajući da je moja ljubav koju imam i delim sa drugima veća od bilo kakve negativne i mračne energije na koju možemo tamo naići. Blesava Jasmina, kao i uvek, nije naučila da ne može sama protiv vetrenjača.

Vlasnica dotičnog programa, nije se ustručavala da nas upozorava satima putem telefona na težak fizički posao koji nas čeka, na svakodnevni rad od po osam sati, bez dana odmora. Na stresne situacije koje mogu da se dogode između ljudi, i koje se rešavaju razgovorom. U početku smo bili malo zbunjeni čemu toliko upozoravanje o svemu tome, ali onda smo povezali da sigurno ima loših iskustava. Niti u jednom trenutku ne pomišljajući da je do njih a ne do bivših radnika.

Po dolasku na mesto gde ćemo raditi, nekoliko dana pre početka sezone, u kamp vegeterijanske prehrane, za nas nije bilo hrane, jer se spremala tradicionalna hrana, bogata mesom. Rečeno nam je da je tako odlučeno zbog obima poslova koji se trebaju obaviti. Većina ekipe koja je došla da radi tamo, da ne kažem 100% te ekipe je uživala u tim jelima i izabrali su da je to prava hrana za njih.

Prvih nekoliko dana nam je to bilo najteže da pojmimo kako je moguće da od toliko povrća nije moguće napraviti „biljni“ obrok, no hvala Bogu imali smo svoju hranu te nismo morali ni da provodimo puno vremena u kampu(na savet vlasnice, da ne smetamo radnicima).

Još u pregovorima je spomenuto da ću ja raditi u smeni sa glavnim kuvarom koji voli svoj mir i sluša mantre dok priprema hranu. Za mene je to bilo predobro. Može li bolje od toga? Kad je sezona počela svi su obukli vegeterijanska odela, od vlasnika do volontera i šarada je počela.

Pozorišna predstava raznih „duhovnih“ tehnika, od onih koji se za goste hrane pranom a u wc-u jedu maslac i kolače od belog brašna, do onih koji nose molitvene male oko vrata i tradicionalnu nošnju jogija, a ne izbijaju alkohol iz ruku. Raznorazni seminari koje drže „iskusni predavači“ na temu produhovljenja. Priče o detoks i uravnoteženoj prehrani, koja se sastoji od belog brašna, rafinisanog suncokretovog ulja, margarina, belog šećera. Trebalo mi je prvo nekoliko nedelja da se naviknem na to i prihvatim tu činjenicu šta ja svesno pripremam tim gostima. Mada ja sam bila sam pomoćni kuvar koji je izvršavao naredbe i to sam i radila. U početku sam molila i pokušavala da nagovorim glavnog kuvara da bar kolač napravimo sirov, imajući sve moguće sastojke(svega tri koja su nam potrebni), mada videvši da tako sebi samo pravim probleme odlučila sam da ćutim i radim. Verujući da svako od tih osoba koje su došle tu imaju svoju karmu i da njima ta hrana ne smeta. Da su je svesno izabrali. Tako sam prihvatila da spremam hranu od tih sastojaka koji za mene ne postoje i ne svrstavaju se u hranu. Ja sam živela na lubenicama, dinjama i zelenom kašastom soku koji bi ujutru popila. Dete mi je jelo rižu, proso i voće koje smo joj kupovali. Prihvatila sam činjenicu da sva hrana koja pretekne se kompostira i daje ljudima koji sa tim tove svinje, koje se na kraju sezone ubijaju i daju vlasnicima.

U suštini u prva dva obroka se pravila super hrana, raznolika za one kojima ne smetaju ti neki nezdravi sastojci. Ali večera(moja smena) je bila jednolična i uvek ista. Nije me doticalo(bar biram da verujem) jer nije bilo moguće uticati na to.

Moja glavna želja odlaska ovog leta da radim tamo je bila da služim ljudima. Da radim bez ega, da slušam autoritet i da bez puno pogovora odrađujem svoj deo posla. Uspela sam u tome, skoro dva meseca. Skoro dva meseca sam uspela u tome više nego ikada, i više nego što bi verovatno mnogi. Pravila mog šefa su bila da nema priče tokom rada u kuhinji, osim kada on priča. Mi radnici nemamo pravo govora, i kada pričamo treba da mu u što manje reči kažemo šta imamo. Trošimo njegovu energiju svojim rečima. Sve što se meša mora da se meša u desno(to mi i dalje ima smisla). On izdaje naredbe i mi radimo onako kako on kaže, čak i kad je to pogrešno. A kad se ispostavi da je to bilo pogrešno, jer npr. proso se ne skuva ili nešto izgori, jer u njegovoj glavi se pola posude prosa kuva u pola posude vode, ne postoji omer 1:3, onda je taj koji je poštovao njegovu naredbu kriv i nesposoban. Tako je to trajalo skoro dva meseca. Uz šovinističke, seksističke, omalovažavujće komentare.

Nakon prva tri dana toga, sam naravno otišla i požalila se osobi koja me zaposlila, na šta mi je ona rekla, da njega ne sme da izgubi, i da moram da nađem način da to izguram. Znajući moje razloge dolaska i služenja, koristila je to da me „umiri“ , komentarima,  da je sad moja uloga da ronim, da budem ispod nekoga, da trpim poniženje i dokažem sebi da ja to mogu, kako bi nastala nova knjiga itd. Smešno mi je to i tada bilo, a čak i sada, kako je moguće da to nekome pali. No imajući u vidu to da je 90% ljudi sa kojima je ona sarađivala bilo tu zarad ego tripa i para jasno je zašto je tako razgovarala.

U suštini ovo je samo trunkica ovog sna jer i sada dok pišem osećam gađenje čak i oko prenošenja svega ovoga na papir. Taj čovek koji se smatra „najduhovnijim“ radnikom kampa je tu još od osnivanja, i kada su mi na početku dugogodišnji volonteri, uključujući i njegovog sina govorili, da broje dane kada će da mi nestane taj osmeh sa lica, kada ću postati depresivna i tužna itd. Kada su mi prenosili kako su godinama unazad svaki put žene istrčavale iz te kuhinje u suzama i odbijale da se vrate, ja sam osmehom na to uzvraćala i govorila kako se to meni neće desiti. Eh ta moja lakomislenost.

Nakon manje od mesec dana moj osmeh je nestao, vera u samu sebe se smanjivala, počela sam da sumnjam u sebe i svoje sposobnosti, sve što sam ja radila je bilo bezvredno, ništavno, nedovoljno dobro, a ono što sam znala da je vrhunsko odbijao je da uopšte prokomentariše. Mislila sam da me ne dotiče, ali sam tokom dana kada bih bila daleko od kuhinje i kampa sa detetom na plaži shvatila koliko mi se prevrće želudac od same pomisli da u 14h moram kod njega u kuhinju. Razgovarala sam sa ljudima i ženama koje su imale iskustvo sa njim, i sve su mi rekle da su doživele teško psihičko zlostavljanje, i dalje ja nisam povezivala čemu sam izložena. Ženama, pa čak i nekim muškarcima je bilo potrebno dugo da se oporave nakon njega, a čak neke nisu mogle ni da pričaju o tome i nakon puno godina, jer su potisnule to dešavanje u kuhinji. Ja sam bila ravnopravni zaposleni sa njim, te druge žene su bile volonterke, pa sam razmišljala ja imam prava, moj poslodavac će mene da zaštiti od ovoga. On ipak mora to da poštuje. Iza zatvorenih vrata kuhinje on je bio isfrustrirani starac(sigurno ima oko sedamdeset godina), a za goste i ostale je bio duhovnjak koji posvećuje hranu koju je spremio i deli savete o duhovnom životu.

Poslednja scena , koja se desila sa njim pre nego što sam se probudila bila je kada me izbacio iz kuhinje rečima da sam nesposobna da radim u kuhinji i da treba da se vratim svojim pizdarijama koje radim. Još sigurno desetak redova uvreda ali ne bih to ovde pisala jer kao što sam i njemu tada u potpunom miru rekla, to je tvoje mišljenje jedan je Svevišnji koji vidi i zna koje su moje sposobnosti. U jeku njegovih uvreda i nipodaštavanja moj muž se pojavljuje ni otkuda, kao moj zaštitnik i svedok, odgovara mu na svaku ružnu reč usmerenu meni i Naziva stvari pravim imenom, a ja izlećem iz kuhinje u suzama, kao što su i predvideli moji prethodnici.

Probudila sam se u znoju, i otišla da pijem vode. Neprestano razmišljajući o ovom snu. Šta je ovo što me snašlo? Otkud ovo? Vratila sam se u krevet i ponovo utonula u san, ne pomišljajući da će se nastaviti tamo gde je stao.

Otišla sam kod „nadređenog“ po pitanju te situacije, ništa nije rešeno osim što sam ja uklonjena na dva dana, da „ronim po dnu“ jer tu sam se nalazila po rečima šefice. Rešenje nastale situacije je bilo da se ja sklonim iz kuhinje, da dotični nastavi da isteruje svoje, i da maltretira neke nove i stare ljude sada. Da mu se slučajno ne pojavljujem na oči. Šarada se nastavlja… Meni su dali „novu poziciju“ da pravim samo sirovu hranu, što je zvučalo zaista čarobno i na trenutke sam bila veoma zahvalna svemu što se desilo jer je dovelo do toga konačno da mogu da služim ljudima upravo na onaj način koji smatram najboljim. Međutim, nisam bila svesna da je i to sve deo igre, i njihove predstave i da je to samo kupovina vremena, dok ne nađu način da me „odstrane“ sa platne liste, jer njima ne treba osoba za pripremu sirove hrane već za služenje glavnom šefu u kuhinji. Sad sam im bila problem koji mora da prima platu jer je zakonski prijavljen za razliku od većine drugih, i sad je bilo neophodno da se uradi da ja svojevoljno dam „otkaz“. Moje novo radno mesto je bila „dimara“ mesto gde se dimi seitan i tofu, gde se pravi mleko, špagete i slično. Što meni naravno nije smetalo, jer sve je bilo bolje od torture na spratu.

Treći dan mi je šefica došla sa ponudom da čistim, jer ovo sa sirovom hranom je eksperimentalno i ja joj predstavljam sada tehnološki višak. Momak koji je dobio moju poziciju u kuhinji hoće i moju platu, jer možete misliti ja sam se usudila da mu kažem da mi je plata bila 5000 KN, i on je želeo tu istu platu. Ja sam joj sa tim napravila veliki problem itd… Nakon ovoga desilo se još par incidenata sa njenim pijunima, sa ljudima koji tu rade na crno, bez prijave, dobijaju veoma sitan novac za crnački posao koji obavljaju ali dobijaju mogućnost prodaje svojih preparata, davanje usluga masaža, terapija itd. I oni su srećni i zadovoljni.

Meni je prigovoreno, da nisam bila kolegijalna jer sam odbijala da idem na mesne večere i žurke uz mnoštvo alkohola, koje su se dešavale. Odbijala sam da budem deo šarade i predstave, jer ne glumim ni u svom svakodnevnom životu pa tako nisam ni tamo. JA živim ono što pišem i pričam. Za mene ovo nije samo posao, već način života. I ja sam ono što jesam. Ja nisam vege samo zbog detoksa, samo zbog novca koji gosti plaćaju, ja nemam u svom frižideru meso i ne pržim jaja i ribu po magacinima a pred očima javnosti sam vege retreat koji postoji godinama. Ja ne mislim da Pūjā ide ruku pod ruku sa alkoholom, ali to sam samo ja.

Kad smo kretali put ovog posla pre dva meseca, rekli smo, guramo I trpimo, fizički napor, umor, stress, ljutnju, šta god da se desi od svega toga, ali zlostavljanje nećemo. Tako je I bilo. Moj muž je presekao kad je video dokle je sve ovo otišlo, odlučio je da je dosta. NAjsmešniji detalj sna je to što je njemu ponuđena pozicija glavnog šefa kako ne bi otišli a meni mogućnost ostanka kao gost, što smo odbili, I dalje zgroženi činjenicom da su se uopšte usudili to da nam ponude nakon svega što smo prošli.

Način na koji ovo sve opstaje godinama je upravo taj. Što je veći broj uvek onih koji se daju kontrolisati sa novcem i titulama, nego onih kojima je bitno da budu LJUDI i da postoje pravi međuljudski odnosi.

Svanulo je, sunce me probudilo na Prostranstvu Ljubavi. Hvala ti Bože. Ipak je ovo bio samo jedan ružan san.

Orgoniti

Orgoniti

Šta je orgon?

  • Orgon – poznat i po imenima : ki, chi, prana, eter, životna energija i esencija je kreativna sila u prirodi, nevidljiva energija koja ispunjava cijeli svemir, kreira materiju i utječe na život. Neometen i dovoljan protok ove energije unutar i izvan tijela omogućuje dobro zdravlje, vitalnost i pravu životnu energiju dok nedostatak ili disbalans orgonske (životne energije) kreira bolest i depresiju.
  • S pojmom Orgon možemo povezati Dr. Wilhelm Reicha koji je prvi službeno došao do saznanja i ideje o orgonskoj energiji. Otkrio je da  nedostatak ”pozitivnog orgona – odnosno nagomilavanje tzv ”mrtvog orgona”  – ”dead orgon, DOR” prouzrokuje negat efekte po zdravlje ljudi , biljaka kao i loše odnose .
  • Kasnije su neki samostalni istraživači (Bardon, Welz, Don Croft..) došli do onoga do čega Reich nije stigao i napravili  ORGONITE –  uređaje koji  mrtvi orgon – DOR  pretvaraju u  pozitivan odnosno čisti orgon – POR

Od čega je orgonit  napravljen?

Sastav orgonita je krajnje jednostavan:

  • Organska smola – poliesterska ili neka druga ,
  • metalna strugotina

Male tajne izrade vezane su za omjere, vrste upotrijebljenih kristala, dimenzije i neke druge faktore od kojih zavisi jačina orgonita, ali  svaki ,  pa i najprostiji  orgonit funkcioniše . 

 

Kako djeluje ?

Orgonski uređaji konstantno zrače zdravi orgon i automatski pretvaraju štetno zračenje koje emitiraju elektronički uređaji i vanjska štetna zračenja u pozitivno i neutralno okruženje. To se dešava pasivno, stoga orgonski uređaji ne trebaju napajanje ni održavanje. Ugrađeni kristali ne trebaju čišćenje (za razliku od standardnih kristala), pošto uređaj ne nakuplja negativnu energiju već je po principu kaosa i tzv. ”pizo električnog efekta” koji proizvodi  kristal u orgonitu, pretvara u životno podržavajuću energiju harmonije.

 

Na šta djeluje? 
Po mnogim zapažanjima i dojmovima orgonit:

*Neutralizira i štiti od elektromagnetskog zračenja (kompjutera, televizijskih prijemnika, mobitela, mikrovalnih pećnica) i općenito sve elektroničke opreme, zračenja podzemnih voda i svemirskog zračenja  

*Pomaže kod energetskog obnavljanja organizma kod bolesti.

*Orgoniziraju prostor u kojem boravimo, stvarajući pozitivno ozračje i harmoniju

*Omogućavaju mirnije ili ponekad življe snove i dublji odmor tijekom noći, smanjujući period spavanja

*Pozitivno djeluju na životinje i pogotovo RAST BILJAKA

*Energiziraju vodu i hranu te ju energetski čiste

*Postavljeni u prirodi, stvaraju energetsku ravnotežu i čiste atmosferu od štetnih prirodnih i ljudskih utjecaja (pročišćavaju nebo od chemtrailsa, štite od razornog utjecaja HAARPa..) *Pojačavaju djelovanje bilo kojeg kristala u blizini te ih ujedno i čiste..

Kojeg je oblika orgonit?  

Iako se izrađuju u bezbroj oblika i veličina, osnovni tipovi orgonita su tzv ”holly hand granades”  –  HHG  u obliku kupe ili piramide , te tzv” Tower Bustere” koji imaju oblik muffina, srca, zvijezde….

Popularni su i osobni orginiti u obliku privjeska za medaljon ili ključeve,kao i podmetači na kojima se energizira voda za piće .

 

Kako se koristi ?

  • Za neutralizaciju elektromagnetnih zračenja  postaviti orgonit pored uređaja – televizora, kompjutera, spleta kablova.
  • Za otklanjanje geopatogenog i zračenja dobro je koristiti pomoć radiesteziste i postaviti orgonit na tačke geopatogeniog zračenja ili podzemnih voda. Ispitivanja su pokazala da orgonit najuspješnije neutrališe ova zračenja koja su često uzrok bolesti. Može i bez radiesteiste.
  • Za bolji rast biljaka , orgonit staviti pored biljke u saksiju ili na zemlju
  • Orgoniti pojačavaju protok energije u Feng Shui sektorima doma i okolice .
  • Za bolji san postaviti ga blizu kreveta. Napomena :  s obzirom da je osjetljivost na suptilne energije individualna,  ukoliko osjetite senzacije  tipa glavobolje ili uznemirenosti,  privremeno ga odmaknite ili iznesite iz prostorije  dok  se organizam ne privikne na orgon.
  • Lični orgoniti poenergiju organizma i štite od negativnih energija u okolini

 

Skeptični?  Napravite mali eksperiment:

Iako suptilne energije ne možemo vidjeti,neki do nas ih ni ne osjećaju, djelovanje orgonita je u nekim slučajevima više nego očigledno. Naprimjer:

  • Uzmite u ruku radiestezijski ili improvizovani visak ili  metalni prsten – može i matica od šarafa na koncu,  držite iznad orgonita i posmatrajte kako se visak počinje micati.
  • Stavite orgonit pored neke biljke koja ne napreduje i posmatrajte nekoliko dana. Biljka će se sigurno oporaviti .
  • Stavite čašu vode u zamrzivač na nju orgonit – led ispod orgonita imaće ispupčenje .
  • Stavite ga u zdjelu s voćem – primijetićete da voće duže ostaje svježe i ne truli, čak i ako dehidrira. Isto važi za hranu u frižideru .
  • Stavit ga na pod i posmatrajte kako na njega reaguje mačka ili pas.
  • Sjemenke klijaju brže i bolje u blizini orgonita
  • Postavite orgonit u košnicu primijetićete da su pčele življe i daju više meda.

Kontakt narudžbe :   GSM:  0038760 315 51 35 

 e-mail:  zlata-ramic@hotmail.com

FB:  ”Orgonit- Mali moćni zaštitnik”

Orgonit 

 mali moćni zaštitnik

Orgonit nije lijek  za sve, ali svemu daje pozitivnu energiju.

Boravite na Prostranstvu Ljubavi

Boravite na Prostranstvu Ljubavi

🏚️Privlači vas život u prirodi? Želite da odete iz grada, Da živite na selu? Na korak ste od toga, ali voleli biste prvo da isprobate kako je to? Onda je Prostranstvo Ljubavi pravo mesto za vas.

🏵️Nudimo vam da dođete u naš dom, Da li samo na dan, vikend ili više dana to je do vas. Ali garantujemo vam, da ćete osetiti šta znači živeti u prirodi, biti na imanju, van sistema. I nakon boravka na Prostranstvu Ljubavi moći ćete da donesete konačnu odluku da li je život u prirodi zaista za vas.🌞

Boravite u našoj brvnari sa svim svojim čarima, zajedno sa malo više od pola hektara zemlje, i provedite svoj godišnji odmor u prirodi. Osetite selo na pravi način. Spavajte pod zvezdama u šatoru ili u hladovini brvnare. Kupajte se na reci koja je udaljeno nekoliko kilometara od imanja ili se osvežite ispod solarnog tuša.
Pustite decu da trče slobodni, i da istražuju prirodu. Šetajte šumom i divite se njenoj hladovini.

🐾Javite se na vreme i rezervišite svoj boravak na Prostranstvu Ljubavi što pre. Prvi dostupni termin 10 jun. ❤️

Zašto smo krenuli na put?

Zašto smo krenuli na put?

Putovanje. Radionice. Porodica. More. Ljubav. Mir. Sreća.

To su nekako reči kojima bih opisala mesec koji je iza nas. Mesec pre ovog je bio u znaku velikih odluka naše porodice. Mesec mart su obeležile radionice koje su mi jasno dale do znanja gde je meni mesto. A to je među vama, menjajući svet svojim primerom ali aktivno ne pasivno.

prostranstvoljubavi-skolanekuvanjaNa šta mislim pitate se?! E pa ovako, protekla godina je bila jedna od najlepših ako ne najlepša godina mog života. Bili smo u prirodi, svoj na svome(po prvi put onaj istinski osećaj da si kod kuće), bili smo zajedno, imali smo životinje o kojima sam maštala ceo život. Imala sam istinski osećaj da im pomažem i da ih spašavam od nesvesnih ljudi. Dolazili su nam ljudi, kako volonteri tako i gosti, istomišljenici sa istim težnjama. Bili bi nekoliko dana, neki i po mesec i onda bi svi odlazili svojim ustaljenim životima. Retki su oni koje smo potakli na promenu(bar tako osećam). Bili smo im daleki cilj, neko ko je postigao ono o čemu oni svi maštaju ali daleko su oni od toga. Oni moraju to spontanije, lakše, jer drastične su to promene za njih. I uglavnom se sve na tome završavalo. Moja ideja, kreacija, vizija da će u našem selu nastati selo istomišljenika, naselje zavičajnih imanja kako ih naziva Megre u svojim knjigama, je postajala sve dalja i nerealnija za sadašnje vreme.

Kada sam počinjala sa sirovom hranom u Sarajevu, gledali su me i smatrali ludom. Na prvim radionicama u Sarajevu jedva da je dolazilo i po petoro ljudi. Kada sam išla od lokala do lokala i nosila im prospekte i slike svojih torti da ih uvrste u prodaju za ljude sa intolerancijom na gluten, dijabetesom, za decu, smejali su mi se i pitali me šta je to? Šta će to Sarajevu kad oni samo znaju za tufahiju i baklavu. Nema veze, sve sam ja to stoički prihvatala i zahvaljivala im se sa osmehom, jer sam znala da će doći dan kada će to postojati u kafićima i restoranima.

Danas 3 godine nakon mog početka, kafići traže od drugih ljudi koji se sada bave sa tim sve te torte, i ti novi ljudi imaju puno posla, i ljudi zbog kojih sam ja to sve radila, konačno imaju opciju da sednu u taj kafić/restoran i da pojedu zdravu tortu.

skolanekuvanjaOva paralela je nekako uvod u zaključak.

Isto tako kao što Sarajevo pre 3 godine nije bilo spremno za sirovu hranu i sirove torte i kolače tako Bosna, pa čak i region nisu u ovom trenutku spremni na osnivanje zajednica(sela istomišljenika). Zašto je to tako pitate se?! Pitala sam se i ja dugo, i onda sam nakon nekih desetak poruka u protekloj godini od strane ljudi koji su se zaista odvažili na taj korak da odu u prirodu zaključila sledeće. Svi hoće da budu gazde, svi hoće da budu prvi u svemu ovome. Svi hoće da se o njima piše i priča kako su oni nešto započeli. I zato je bolje i lakše krenuti sam nego se pridružiti već postojećim selima, imanjima itd. Volela bih da grešim da to nije razlog, ali teško mi je da poverujem u bilo šta suprotno jer trenutno u Srbiji postoji sigurno dvadesetak porodica koje su započele ovaj način života a niko ni sa kim nije u skladu ili blizini. Svi se vole i podržavaju preko čuvene mreže fejsbuka, a uživo daleko im lepa kuća. Tužno je to. Nažalost kao i sa sirovom hranom, spoznaje do kojih sam dolazila upoznavajući sve te ljude, „gurue“ sirove hrane, razočarenja koja sam doživljavala tada, su se ponovila i sa „prirodnjacima“ .

Nije zlato sve što sija. Ego je čudo, i ego ukoliko se ne „leči“ aktivnim radom na sebi, je neprijatelj svih nas, i ono što udaljava čitavu planetu od mira na njoj. NE mogu nekoga doživeti kao duhovnu prosvetljenu osobu i prirodnjaka(koji je u skladu sa prirodom) ukoliko razlikuje sebe i Rome koji žive po Beogradu u kartonskim kutijama, svi smo isti i svi smo jednaki. Sve ideologije koje zastupaju da je neko viša a neko niža rasa sličnije su Hitlerovim ideologijama nego prirodnjačkim. A opet ne mislim i ne mogu da prihvatim da je u redu živeti razvratničkim životom i osnivati eko sela, kako bi se pušila trava i uživalo u „slobodnim aktivnostima“ i sve to pod plaštom prirodnjačkog načina života. NE, hvala. Mi smo pokušali nešto treće od toga da pokrenemo, i živeli to, širili ljubav i davali je svakome i svemu(sa možda malo ekstremnim pravilima koja su mnoge odbijala, ali to je naš način života). Ljudska svest nije još na tom nivou, a mi nećemo biti od pomoći čovečanstvu sedeći na našem imanju i uzgajajući nekoliko životinja sa mišlju da spašavamo te životinje.

Više životinja spašavam svakom svojom radionicom, na kojoj bude i po 40 ljudi. Nek se jedna trećina tih ljudi odrekne životinjskih proizvoda ja sam više postigla i uradila za životinjsku vrstu nego sedenjem na imanju. Ne želim da provedem narednih pet, deset, dvadeset godina čekajući na svom prostranstvu da ljudi osveste da je život u skladu sa prirodom jedini održiv. Želim da im pomognem da to osveste. Sve drugo je ponovo egoistično.

Jedan dan mi je došla misao koja je razlika između mene ovde u šumi, na svom prostranstvu, u miru, ljubavi, skladu, sa mojim životinjicima, hodam bosa, jedem biljkice, dete mi odrasta najbolje moguće i nekoga ko ima punoooo novca, jahte, kuće, auta deca im idu u privatne škole itd. I on i ja smo van „sistema“ . A takvih ljudi sam se gnušala. I onda buuum, osveštenje pa čoveče mi smo isti. JA na svom prirodnjački način on na svoj materijalistički. Ali oboje ispadamo ego manijaci, koji misle samo na sebe i svoju porodicu… Moja misija je iznad toga. Moja misija je da pomognem čovečanstvu, da budem sa njima, među njima, a ne da se izdižem iznad njih i čekam da oni dođu do mene.

Tako smo doneli zajedničku odluku, da poklonimo naše životinje, ponovo i tu sam molila ljude po fejsbuku i društvenim mrežama da mi pomognu da ih ne moram dati bilo kome, ali od pomoći ništa. Našli smo im dom među ljudima koji su iz poštovanja prema nama i onome što smo radili za njih odlučilida ih udome i održe u životu. To je najviše što sam mogla da učinim za njih. Duša mi se raspadala na hiljade komada, prilikom svakog rastanka, ali osećam da je to zarad većeg dobra. Jer spašavanjem 2 koze, i nekoliko pernatih životinja ja nisam pomogla ni 0,000001% životinjskog sveta. A radionicama , sa po 100-200 ljudi sam možda učinila neku promenu. Tako da to vam je odgovor na pitanje ko nam čuva životinje. Bila je opcija i da muž ostaje. Tako je i bilo nekoliko puta, međutim šta smo onda uradili. On po mesec dana sam sa životinjama, mi na radionicama?! Onda smo na istom kao što smo bili u gradu, kada je on radio po ceo dan.

Tako da to je bila jedina ispravna odluka za nas u ovom trenutku. Dok se nivo svesti ne podigne da mogu nastati naselja kakvih mi želimo da budemo deo.

I tako smo početkom ovog meseca krenuli na put.

Putujemo, živimo, volimo sebe i sve(t) oko sebe i održavamo radionice. Više o putovanju u sledećem blogu.