" title="" rel="bookmark">

Picture

Moju Bejbi sam kupila još 2008 god. kad sam živela u New Yorku, i od tada je ona bila broj 1 u mom životu… Bejbi je ženka pomeranca i sad joj je 7 godina i samnom je od svog trećeg meseca. S obzirom na karakter rase ona je bila mezimica u porodici prvo mojoj pa zatim kad sam upoznala muža i u njegovoj. Njen karakter i temperament i njene potrebe su isto što i potrebe deteta od recimo godinu, dve. sto sad mogu i da tvrdim. Svuda je putovala sa nama, za nju često kažu da je pas koji je proputovao više nego neki ljudi, jer meni je bilo nepojmljivo da je ostavim a da mi idemo na odmor. Zahvaljujuci svojoj 
maloj građi i nepunih 6kg to je bilo jednostavno… 
Kad smo se muž i ja venčali ona je prisustvovala, kad se prehladi daje joj se čaj na kašikicu kao detetu, jer ona ne zeli drugacije… 
Kad sam ostala trudna moj otac prvi me je molio da je damo njima i počele su priče kako nećemo moći sa bebom i sa njom, kako ona traži pažnju kako će nam biti prepreka itd.. A o mentalitetu da ne pričam i našoj okolini koja se zgražava činjenice da su pas i beba u istoj kući. Jer to je Bože moj smrtni greh… Celu moju trudnoću koja je bila veoma teška, Bejbi je bila uz mene i svaki put nakon povraćanja bi se sklupčala pored mene i u bezbroj situacija je znala da liže stomak a moja beba ko da je to osećala i svaki put bi je otpozdravila iznutra…

Kad sam se porodila kad smo doveli našu F. kuci Bejbi je bila potpuno izbezumljena, prvo zato sto je bila puna kuća a niko na nju nije obraćao pažnju a drugo zato što je videla da je došlo nešto drugo što je sve zaokupiralo… 
Kako su dani prolazili i F. jačala došao je i trenutak zvančnog upoznavanja, koji je bio nesto najlepše što sam videla. Džaba sto sam pregledala bezbroj klipova na youtube bebe i psa al kad to vidiš svojim očima i doživiš tu emociju tvog psa i tvog deteta to je nešto neopisivo… Bejbi je pažljivo omirisala i počela toliko da je liže da smo morali da je sklonimo a F.se samo osmehnula. Od tog trenutka njih dve su najbolje prijateljice, kako F. raste sve veće i veće. Svako jutro nam počinje tako sto F. prvo izbaci Bejbi iz njene korpe i ona se uvali u nju pa sve ostalo, ili je još iz kreveta doziva Bejbi. Zatim F.zna da Bejbi mora da se izvede i to je njena obaveza(ona ne da nikome drugom), trči na vrata uzima povodac i donosi mi, da joj stavimo, zatim je ona drži dok Bejbi sve ne odradi… Morali smo čak da kupimo poseban povodac za nju, jer i ona hoće svoj…
Da li je teško sa bebom i psom? Pa ne mogu da lažem da kažem da nije bilo, jeste i često me znala gristi savest što ne pružam toliko pažnje koliko sam nekad mojoj Bejbi.
Da li je Bejbi ljubomorna zna i to da bude, ali to meni pokazuje tako što me nekad ne sluša, ali nikad prema bebi nije pokazala ništa sem enormne ljubavi i brige… Smatram da je život mog deteta bolji i ispunjeniji ako uz sebe ima psa uz kojeg odrasta, smatram da joj je imunitet jaci, smatram da će se pre socijalizovati, smatram da uči emocije i svašta nešto još uz pomoć naše Bejbi. a i od rođenja ima najbolju prijateljicu…a ono što je vrhunac ove price je da F.tek ima nepunih 14 meseci a vec imamo bezbroj nezaboravnih situacija uz našu Bejbi a ono najbolje tek dolazi….. Tako da čuvajte vaše ljubimce i budite sigurni da će vam i vase dete sutra biti više nego zahvalno što ste mu  omogućili detinjstvo uz jednog. A ako nemate još uvek psa, moj vam je savet nabavite ga i uživajte u odrastanju vaše bebe i tog psa… 

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail