" title="" rel="bookmark">

Picture


Slama je idealna “posuda” za uzgoj povrća. Prazne je cevčice Majka Priroda učinila idealnim za upijanje i zadržavanje vlage. Raspadanjem unutrašnosti bale nastaje idealna podloga za rast povrća.

Vrt od bala slame možete postaviti na travnjak, prilaz ili na bilo koje mesto koje je osunčano 6 do 8 sati na dan. Ova je metoda posebno dobra za vrtlare u severnijim klimama, gde su razdoblja pogodna za rast biljaka kraća, jer se bale zagreju mnogo brže nego zemlja i time kod biljaka potstiču raniji razvoj korena.

1. Nabavka 

Kupovina slame ili sena iz prve košnje, dok još nema mnogo semena. Seno ima prednost jer već sadrži nešto malo azota, u suprotnom slama to nema, pa je potrebno jednom nedeljno pođubriti …

2. Postavljanje bala

Postavite bale tamo gde će stajati tokom cele sezone, jer je kasnije, kada je natopljena vodom veoma teška, pa se ne može premeštati. Pre postavljanja bala, na tlo položite agrotekstil kako bi ste sprečili prodiranje korova. Poslažite bale u redove, tako da otvori cevčica gledaju prema gore. Žica kojom su bale povezane treba biti sa stane, a ne preko setvene površine. Žica će održati oblik bale kad ona počne smekšavati i truliti.

3. Priprema bala

Bale moramo pre sadnje “skuvati”, da počnu proces raspadanja. Ovaj proces započinje tako što bale zalivamo. Postoje dva načina: 

– Spori (traje jedan mesec ili više), gde se bala svakodnevno zaliva dok ne počne zagrevanje u sredini bale, a zatim sačekamo da se ohladi. 

– Brzi (traje desetak dana). Zalivajte ih i posipajte đubrivom kako bi u unutrašnjosti bale započeo proces raspadanja. Prvi, treći i šesti dan pospite 3 šoljice organskog đubriva po svakoj bali i zalijte kako bi đubrivo prodrlo u unutrašnjost bale. Drugi i četvrti dan samo ih zalivajte. Od sedmog do devetog dana bale tretirajte sa 1,5 šoljicom đubiva i vodom. Deseti dan posipajte ih sa 3 šoljice fosfora i kalijuma (riblje ili koštano brašno pomešano u jednakoj razmeri sa pepelom je odličan izbor).

Ako ruku gurnete u unutrašnjost bala, osetićete da su mokre i tople. Primetićete crne mrvice nalik na zemlju. One su znak da je započeo proces raspadanja. Ako narastu gljive, odlično! One neće naštetiti biljkama, a pokazuju vam da se slama raspada kako treba.

Jedna od najboljih stvari kod ovakvog vrtlarenja je objedinjavanje svih prednosti uzgoja u posudama i vertikalnih vrtova. Preporučuje se postavljanje dvometarskih šipki na krajevima svakog reda i provlačenje žice kroz njih u razmacima od 25 cm, počevši od vrha bala. Kako seme klija, donja žica može poslužiti za provlačenje najlona kojim ćete stvoriti mali plastenik i zaštititi biljke od svežih prolećnih noći. Kako biljke rastu, žica služi kao potpora za krastavce, tikve i ostale penjačice.

Picture


Picture

4. Sadnja 

Najbolji znak da su bale spremne za sadnju je kada nikne žito i/ili gljive. Žitarice kasnije uklonite ručno , a pečurke pustite da se same sasuše od sunca. Kada sadimu u balu, napravimu rupu, nije to tako lako, jer je veoma kompaktna, stavimo šaku komposta ili zemlje i posadimo rasad .Nakon sadnje dobro zaliti. To je sva umetnost.

Na bali takođe možete direktno sejati tako što se na vrhu bale razastre tanak sloj substrata (tri do pet centimetara) i seme normalno poseje. Kad semenke proklijaju, korenje će urasti u samu balu. 

Možete posaditi i jednogodišnje cveće ili začinsko bilje s bočne strane bala. Ta bi površina inače ostala neiskorištena, a ovako će vam vrt izgledati mnogo lepše.


5. Zalivanje

Na početku celu balu zalivamo svaki dan (15 sekundi pun mlaz ) da bala počne da “stari”, malo potamni i počne razlaganje mase. To se događa već nakon dve do tri nedelje. Onda već sadrži puno vode pa svakodnevno zalivanje više nije neophodno. Zatim zalivamo samo zasađene biljke.

Ako zalivamo premalo, bala će se presušiti, ako zalivamo previše, voda će isprati hranjive materije, a biljke će požuteti. U svakom slučaju moramo pratiti ponašanje biljaka.


6. Đubrenje

Nakon sadnje biljaka, zalivamo sa tečnim đubrivom koji sadrži više azota (ako nam biljke žute) i više nego jednom nedeljno. Preporučuje se da gornji deo bala zalivamo još s nekim organskim đubrivom koje ima duži rok aktivnosti.

Bala se može koristiti dve godine, prve će biti jaka u drugoj godini će se toliko izkompostirati, da je vrlo pogodna za sadnju krompira, Kad se bala nakom dve godine toliko izkompostira, da nema više oblik, zgrnite svu slamu na kompostnu hrpu i ostavite da se preko zime pretvori u kompost. Tako ćete na proleće imati pregršt dobrog komposta za saksijsko cveće.

To je to. Sada samo isprobajte ovakav način sadnje i analizirajte uspehe i neuspehe.

izvor: zdravasrbija.com