Kako perem kosu?!

Kako perem kosu?!

Nakon postavljanja slike na Instagram svoje bujne i dugačke kose, i činjenice da je nisam šišala, niti prala hemijom već pet godina dobila sam hiljade poruka sa pitanjem kako perem kosu. Sa čim je perem? Koji šampon koristim? Šta joj radim itd…

Kako ne bih odgovarala svima vama ponaosob odlučila sam da to pitanje i odgovor zaslužuju svoj tekst na blogu.

Spominjala sam već više puta u ovih pet godina da sam prestala da šišam kosu jer je kosa produžetak nervnog sistema i smatra se našom antenom. Takođe sam pisala i o tome da sam je prala samo sa sodom bikarbonom i sirćetom. No evo malo više detalja o tom procesu.

Pre pet godina sam prestala da koristim kupovnu hemiju, bilo koje vrste, pa tako i šampone, naravno. Kako sam tad bila sveža mama, tek se porodila, hormoni pucaju na sve strane, telo se navikava da nema više drugo biće u sebi itd. Kosa je bila jedna od stavki koja mi je bila u haosu… Toliko je opadala da je to bilo nepodnošljivo. Bukvalno sam se budila a pune šake kose bi ostale na jastuku. Tada sam tek počela bila sa biljnom ishranom. I sa pranjem kose sodom i sirćetom. Prvih nekoliko dana to je bilo užasno, kako god bih je oprala ona je bila masna i odvratna, ali ja sam bila istrajna u odluci da nikada više na nju ne stavim hemiju. Taj proces njenog “detoxa” je trajao čini mi se oko 2 do 3 meseca.

Prirodni šampon i balzam

  • 1 kašika sode bikarbone
  • 2.5dl vode 1dl jabukovog sirćeta
  • 2.5dl vode

Soda i voda su vam šampon. Pomešajte i utrljajte na mokru kosu. Ostavite na kosi 2-3 minuta. Isperite vodom, i nanesite balzam od jabukovog sirćeta i vode. Isperite ponovo i to je to. Miris jabukovog sirćeta nestaje čim se kosa skroz osuši

 

Znate kako ja gledam na to. Kao što se telo čisti, tako i naše teme glave, naša kosa. Ona je morala da odbaci svu oštećenu kosu koja ju je gušila i smetala joj, kako bi napravila mesta za novu kvalitetnu zdravu kosu. Nakon tog bljak perioda čišćenja, kada sam kosu skoro pa uvek vezivala, izašlo je sunce. Postepeno je prestala da opada toliko. Nakon pranja sa sodom i sirćetom bi bila tako mekana i baršunasta da sam bila pozitivno šokirana. Skoro četiri godine sam je samo tako prala, ponekada sa ceđi(rastvor koji se napravi od pepela), ali uglavnom sa sodom i sirćetom.Vremenom je potreba za pranjem kose na svaka 2-3 dana počela da bude potreba za pranjem na svakih 5-7 dana, pa onda nakon selidbe u prirodu, daleko od izduvnih gasova i smoga, znalo se desiti da joj ne treba pranje sa bilo čim osim sa vodom nedeljama. Bila bi uvek čista.

 

  Masnoća kose puno zavisi od toga šta unosimo u sebe i u kakvom okruženju živimo. 

 

 

Prošle godine u septembru smo imali radionicu u Splitu, i bili smo gosti kod jedne porodice koja pravi prirodnu kozmetiku. Ušla sam da se istuširam i videla tubu koja je ličila na one kakve ja kupujem za prirodnu kozmetiku, i pitala sam šta je. REkli su mi prirodni šampon od samo eteričnih ulja. Čitala sam o tome ali nigde nisam našla recept kako da to napravim. Odlučila sam da operem kosu sa njim i isprobam.

 

 

 Ljudi moji, ja vama ne mogu da opišem kakav je to osećaj bio. Mislim znalo se da je prirodno jer nije penilo (i dalje mi je fascinantna pojava kako nekad peni nekad ne, i delovanje eteričnih ulja u kontaktu sa našom kosom u različim fazama) i tako je čarobnoooo mirisalo.. Prirodno… Kao sva moja eterična ulja, bez kojih ne mogu da zamislim život. Može se reći da sam freak za eterična ulja. (Ako ne znate šta da mi poklonite uvek se radujem eteričnim uljima hahaha…) eto ideje za novi blog.

Odmah sam tražila da mi se napravi šampon i da želimo da kupimo. TAd sam prvi put F. oprala kosu sa nečim drugim osim sa vodom. Naručili smo nekoliko komada i od tada peremo kosu samo sa šamponom Novi Val. Za narudžbe njihove prirodne kozmetike kliknite OVDE. i  upotrebite KOD Škola NeKuvanja

sampon-skolanekuvanja

Nama taj šampon traje jako dugo, jer kao što sam napomenula, mojoj kosi nije potrebno pranje šamponom često, u većini slučajeva dovoljna je samo voda. Mislim da sam postigla dobitnu kombinaciju po pitanju kose. Unosim u sebe zdravu hranu i hranim svoje ćelije dobro iznutra, one stvaraju zdravu i jaku kosu, a spolja je ne zagađujem hemikalijama u vidu farbe, balzama, šampona itd, i u većini slučajeva sam daleko od gradova i svih prostornih zagađivača.

Znam da ne mogu svi da odmah dobiju tu dobitnu kombinaciju. Ali počnite sa nečim iz celog ovog teksta. Pređite na sodu i sirće, ili ako još niste spremni za taj prelazni period, kupite ovaj fenomenalni šampon koji će vas oboriti s nogu.

Počnite zdravo da se hranite, dođite na moju radionicu da vidite kako je to jednostavno. Pišite mi ovde i zakažite svoju individualnu obuku, ili samo razgovor. Tu sam za Vas.

 

Za više mojih tekstova na temu prirodne nege i kozmetike kliknite OVDE.

 

Škola NeKuvanja u Švedskoj

Škola NeKuvanja u Švedskoj

Škola NeKuvanja dolazi u Švedsku, na vaš zahtev.

Održaće se 15.9 od 14-17h u prostorijama srpskog kluba Sveti Đorđe u Stockholmu(Södertälje)

Radionica traje 3 sata i aktivnog je karaktera, što znači da svi zajedno sve pravimo i onda naravno jedemo…

Prijave u toku…

Od jela ćemo verovatno praviti

*sendviče sa čokoladom
*kolač iznenađenja
*Slane specijalitete
*zeleni sokić i kafu
*i možda još poneko jelo iznenađenja…

Pričaćemo o tome kako napraviti još mnogo drugih slaniša i slatkiša, kako dekorisati torte, šta je potrebno od alata itd…

Pričaćemo o tome da li je neophodno biti na 100% sirovoj ishrani, kako najlakše preći na istu, kako uvesti što više sirovog voća i povrća u dečiju ishranu, kada započeti sa kojim namirnicama itd.

Kao i na svakoj mojoj radionici do sada, pravimo i radimo sve zajedno.

Deca su dobrodošla, čak i poželjna na mojim radionicama, jer uz njihove vredne ručice je sve ukusnije i lepše.

Preporučena donacija za učešće je 100kr.

Za više informacija o rezervaciji mesta javite se privatnom porukom na Jasmina Bogucanin-Sarvan ili Jovanka Ciganovic

Na radionici će se moći kupiti sve moje knjige.

Škola (NE)Kuvanja u Beogradu

Škola (NE)Kuvanja u Beogradu

📢Još jedna radionica u Beogradu održaće se 8.9. sa početkom u 11h. Ko zna koja po redu, ali drugačija od svih do sada.

Koncept radionice se menja na vaš zahtev.
1️⃣️. promena:
Radionica će trajati duže od svih do sada, znači bićemo vam na raspolaganju jedan celi dan.
2️⃣️. promena:
Uz sve sirove delicije koje pripremamo, praviće se i jedno kuvano vege jelo(specijalitet mog muža).

😍🎶S obzirom da su radionice sada celodnevne, moći ćemo da vam se više posvetimo ponaosob, pravićemo jela sa pauzama, i ješćemo na tenane. U svakom trenutku će postojati mogućnost razgovora jedan na jedan, da li samnom ili sa mojim mužem vi ćete izabrati. 👨‍🍳👨‍🍳

Do sada je nekako falio ovaj segment na našim radionicama, a to je taj nedostatak vremena da više razgovaramo. 🤩

🥘🌮🥣Uvođenje pripreme kuvanog jela je takođe novitet na vaš zahtev, jer činjenica je da vas 99% koji dolazite na radionice nije na sirovom, i onda vam je od velike pomoći i to iskustvo i znanje mog supruga. I ovako će i on dobiti sada svoj deo radionice gde ćete moći sa njim da razgovarate i naučite od njega sve te cake i cakice oko pripreme termički obrađenih biljnih jela.🐾

Sve ostalo ostaje isto.
ODržaće se u ulici Miloja Zakića 21, prostorije Valdorf vrtića.(Tu dolazi bus 57. A može se doći i sa 23 i 53, stanice u Skojevskom naselju, koja se zove Miloja Zakića, i nakon toga može pešice nekih 15 min ili se čeka 57, koji ide na 20 min.) Radionica je celodnevna i aktivnog je karaktera, što znači da svi zajedno sve pravimo i onda naravno jedemo…

Prijave u toku…

Od jela ćemo verovatno praviti

🍰*2 slatka jela
🌯🥙*Slane specijalitete(sirove i termički obrađene)
🥑🥝*zeleni sokić i kafu
🍒🌰*i možda još poneko jelo iznenađenja…

Pričaćemo o tome kako napraviti još mnogo drugih slaniša i slatkiša, kako dekorisati torte, šta je potrebno od alata itd…

🦋Pričaćemo o tome da li je neophodno biti na 100% sirovoj ishrani, kako najlakše preći na istu, kako uvesti što više sirovog voća i povrća u dečiju ishranu, kada započeti sa kojim namirnicama itd.
Pričaćemo o prirodnom roditeljstvu, nošenju, školovanju/neškolovanju, životu u skladu sa prirodom itd…🏡👨‍👩‍👧

Kao i na svakoj mojoj radionici do sada, pravimo i radimo sve zajedno.

Deca su dobrodošla, čak i poželjna na mojim radionicama, jer uz njihove vredne ručice je sve ukusnije i lepše.

Preporučena donacija za događaj je 2500 dinara, prijave traju do 5. septembra. (UKOLIKO NEMATE NOVCA A ŽELITE DOĆI JAVITE MI SE PORUKOM)
Za više informacija o rezervaciji mesta javite se privatnom porukom na Skola NeKuvanja ili Jasmina Bogucanin-Sarvan

Maksimalan broj prijavljenih je 30, a minimalan da bi se radionica održala je 10.

Na radionici ćete imati mogućnosti da kupite sve moje knjige i unikatan nakit od ljuske kokosovog oraha.

Kao i uvek do sada sponzori radionice su:
Beyond Niš
Beyond Zdrava Hrana
Bakalook – isporuka povrća
Organico

Škola NeKuvanja u Beogradu

Škola NeKuvanja u Beogradu

Evo još jedne radionice sirove hrane u Beogradu.

ODržaće se u ulici Miloja Zakića 21, prostorije Valdorf vrtića.(Tu dolazi bus 57. A može se doći i sa 23 i 53, stanice u Skojevskom naselju, koja se zove Miloja Zakića, i nakon toga može pešice nekih 15 min ili se čeka 57, koji ide na 20 min.)

Radionica traje 3 sata i aktivnog je karaktera, što znači da svi zajedno sve pravimo i onda naravno jedemo…

Prijave u toku…

Od jela ćemo verovatno praviti

*sendviče sa čokoladom
*kolač iznenađenja
*Slane specijalitete
*zeleni sokić i kafu
*i možda još poneko jelo iznenađenja…

Pričaćemo o tome kako napraviti još mnogo drugih slaniša i slatkiša, kako dekorisati torte, šta je potrebno od alata itd…

Pričaćemo o tome da li je neophodno biti na 100% sirovoj ishrani, kako najlakše preći na istu, kako uvesti što više sirovog voća i povrća u dečiju ishranu, kada započeti sa kojim namirnicama itd.

Kao i na svakoj mojoj radionici do sada, pravimo i radimo sve zajedno.

Deca su dobrodošla, čak i poželjna na mojim radionicama, jer uz njihove vredne ručice je sve ukusnije i lepše.

Preporučena donacija za događaj je 1500 dinara, prijave traju do 8. avgusta. (UKOLIKO NEMATE NOVCA A ŽELITE DOĆI JAVITE MI SE PORUKOM)
Za više informacija o rezervaciji mesta javite se privatnom porukom na Skola NeKuvanja ili Jasmina Bogucanin-Sarvan

Maksimalan broj prijavljenih je 30, a minimalan da bi se radionica održala je 10.

Na radionici ćete imati mogućnosti da kupite sve moje knjige i unikatan nakit od ljuske kokosovog oraha.

Kao i uvek do sada sponzori radionice su:
Beyond Niš
Bakalook – isporuka povrća
Organico

Disharmonija

Disharmonija

Noćas sam sanjala najčudniji san u proteklih nekoliko godina. Čitala sam o tome da snovi postanu lucidni prilikom prelaska na biljnu ishranu ali do danas mi se to nije desilo u ovoj meri.

Nalazila sam se u stanju blokade pisanja kada najradije ne bih ništa ni pisala. Najradije ne bih uopšte svoju energiju traćila na to, međutim onda kada se udaljim od laptopa, pritiska me osećaj dužnosti da obelodanim svoju verziju istine. S obzirom da biram da verujem da svako od nas ima svoju istinu, ja želim da kažem svoju, koja na moju veliku žalost nije samo moja, već istina mnogih koji su bili u mojoj situaciji, ali su iz različitih razloga birali da ćute o tome ili da to podele samo sa svojim najbližim. Vidim sebe kako sedim pored laptopa i počnem, pa stanem, počnem pa stanem. Na kraju konačno reči nadolaze… Odakle početi kako bih sve obuhvatila, a opet da to ne bude preobimno već da se sve lepo sumira. DA li je to uopšte moguće?

Sa mojom željom da služim potražila sam gde bih to mogla činiti i pronašla mesto. Međutim odmah sam dobila nekoliko poruka upozorenja od ljudi koji su tamo bili, da dobro razmislimo pre nego što odemo. DA to nije mesto za nas, da tamo nije baš harmonična atmosfera i energija. DA su vlasnici ovakvi i onakvi. DA je hrana odron itd…

Ja kao ja, uvek do tada, biram da sama iskusim sve, i te savete biram da pripišem upravo ovome što sam napisala na početku. Nečijoj tuđoj istini, kreirajući da moja neće biti takva. Kreirajući da je moja ljubav koju imam i delim sa drugima veća od bilo kakve negativne i mračne energije na koju možemo tamo naići. Blesava Jasmina, kao i uvek, nije naučila da ne može sama protiv vetrenjača.

Vlasnica dotičnog programa, nije se ustručavala da nas upozorava satima putem telefona na težak fizički posao koji nas čeka, na svakodnevni rad od po osam sati, bez dana odmora. Na stresne situacije koje mogu da se dogode između ljudi, i koje se rešavaju razgovorom. U početku smo bili malo zbunjeni čemu toliko upozoravanje o svemu tome, ali onda smo povezali da sigurno ima loših iskustava. Niti u jednom trenutku ne pomišljajući da je do njih a ne do bivših radnika.

Po dolasku na mesto gde ćemo raditi, nekoliko dana pre početka sezone, u kamp vegeterijanske prehrane, za nas nije bilo hrane, jer se spremala tradicionalna hrana, bogata mesom. Rečeno nam je da je tako odlučeno zbog obima poslova koji se trebaju obaviti. Većina ekipe koja je došla da radi tamo, da ne kažem 100% te ekipe je uživala u tim jelima i izabrali su da je to prava hrana za njih.

Prvih nekoliko dana nam je to bilo najteže da pojmimo kako je moguće da od toliko povrća nije moguće napraviti „biljni“ obrok, no hvala Bogu imali smo svoju hranu te nismo morali ni da provodimo puno vremena u kampu(na savet vlasnice, da ne smetamo radnicima).

Još u pregovorima je spomenuto da ću ja raditi u smeni sa glavnim kuvarom koji voli svoj mir i sluša mantre dok priprema hranu. Za mene je to bilo predobro. Može li bolje od toga? Kad je sezona počela svi su obukli vegeterijanska odela, od vlasnika do volontera i šarada je počela.

Pozorišna predstava raznih „duhovnih“ tehnika, od onih koji se za goste hrane pranom a u wc-u jedu maslac i kolače od belog brašna, do onih koji nose molitvene male oko vrata i tradicionalnu nošnju jogija, a ne izbijaju alkohol iz ruku. Raznorazni seminari koje drže „iskusni predavači“ na temu produhovljenja. Priče o detoks i uravnoteženoj prehrani, koja se sastoji od belog brašna, rafinisanog suncokretovog ulja, margarina, belog šećera. Trebalo mi je prvo nekoliko nedelja da se naviknem na to i prihvatim tu činjenicu šta ja svesno pripremam tim gostima. Mada ja sam bila sam pomoćni kuvar koji je izvršavao naredbe i to sam i radila. U početku sam molila i pokušavala da nagovorim glavnog kuvara da bar kolač napravimo sirov, imajući sve moguće sastojke(svega tri koja su nam potrebni), mada videvši da tako sebi samo pravim probleme odlučila sam da ćutim i radim. Verujući da svako od tih osoba koje su došle tu imaju svoju karmu i da njima ta hrana ne smeta. Da su je svesno izabrali. Tako sam prihvatila da spremam hranu od tih sastojaka koji za mene ne postoje i ne svrstavaju se u hranu. Ja sam živela na lubenicama, dinjama i zelenom kašastom soku koji bi ujutru popila. Dete mi je jelo rižu, proso i voće koje smo joj kupovali. Prihvatila sam činjenicu da sva hrana koja pretekne se kompostira i daje ljudima koji sa tim tove svinje, koje se na kraju sezone ubijaju i daju vlasnicima.

U suštini u prva dva obroka se pravila super hrana, raznolika za one kojima ne smetaju ti neki nezdravi sastojci. Ali večera(moja smena) je bila jednolična i uvek ista. Nije me doticalo(bar biram da verujem) jer nije bilo moguće uticati na to.

Moja glavna želja odlaska ovog leta da radim tamo je bila da služim ljudima. Da radim bez ega, da slušam autoritet i da bez puno pogovora odrađujem svoj deo posla. Uspela sam u tome, skoro dva meseca. Skoro dva meseca sam uspela u tome više nego ikada, i više nego što bi verovatno mnogi. Pravila mog šefa su bila da nema priče tokom rada u kuhinji, osim kada on priča. Mi radnici nemamo pravo govora, i kada pričamo treba da mu u što manje reči kažemo šta imamo. Trošimo njegovu energiju svojim rečima. Sve što se meša mora da se meša u desno(to mi i dalje ima smisla). On izdaje naredbe i mi radimo onako kako on kaže, čak i kad je to pogrešno. A kad se ispostavi da je to bilo pogrešno, jer npr. proso se ne skuva ili nešto izgori, jer u njegovoj glavi se pola posude prosa kuva u pola posude vode, ne postoji omer 1:3, onda je taj koji je poštovao njegovu naredbu kriv i nesposoban. Tako je to trajalo skoro dva meseca. Uz šovinističke, seksističke, omalovažavujće komentare.

Nakon prva tri dana toga, sam naravno otišla i požalila se osobi koja me zaposlila, na šta mi je ona rekla, da njega ne sme da izgubi, i da moram da nađem način da to izguram. Znajući moje razloge dolaska i služenja, koristila je to da me „umiri“ , komentarima,  da je sad moja uloga da ronim, da budem ispod nekoga, da trpim poniženje i dokažem sebi da ja to mogu, kako bi nastala nova knjiga itd. Smešno mi je to i tada bilo, a čak i sada, kako je moguće da to nekome pali. No imajući u vidu to da je 90% ljudi sa kojima je ona sarađivala bilo tu zarad ego tripa i para jasno je zašto je tako razgovarala.

U suštini ovo je samo trunkica ovog sna jer i sada dok pišem osećam gađenje čak i oko prenošenja svega ovoga na papir. Taj čovek koji se smatra „najduhovnijim“ radnikom kampa je tu još od osnivanja, i kada su mi na početku dugogodišnji volonteri, uključujući i njegovog sina govorili, da broje dane kada će da mi nestane taj osmeh sa lica, kada ću postati depresivna i tužna itd. Kada su mi prenosili kako su godinama unazad svaki put žene istrčavale iz te kuhinje u suzama i odbijale da se vrate, ja sam osmehom na to uzvraćala i govorila kako se to meni neće desiti. Eh ta moja lakomislenost.

Nakon manje od mesec dana moj osmeh je nestao, vera u samu sebe se smanjivala, počela sam da sumnjam u sebe i svoje sposobnosti, sve što sam ja radila je bilo bezvredno, ništavno, nedovoljno dobro, a ono što sam znala da je vrhunsko odbijao je da uopšte prokomentariše. Mislila sam da me ne dotiče, ali sam tokom dana kada bih bila daleko od kuhinje i kampa sa detetom na plaži shvatila koliko mi se prevrće želudac od same pomisli da u 14h moram kod njega u kuhinju. Razgovarala sam sa ljudima i ženama koje su imale iskustvo sa njim, i sve su mi rekle da su doživele teško psihičko zlostavljanje, i dalje ja nisam povezivala čemu sam izložena. Ženama, pa čak i nekim muškarcima je bilo potrebno dugo da se oporave nakon njega, a čak neke nisu mogle ni da pričaju o tome i nakon puno godina, jer su potisnule to dešavanje u kuhinji. Ja sam bila ravnopravni zaposleni sa njim, te druge žene su bile volonterke, pa sam razmišljala ja imam prava, moj poslodavac će mene da zaštiti od ovoga. On ipak mora to da poštuje. Iza zatvorenih vrata kuhinje on je bio isfrustrirani starac(sigurno ima oko sedamdeset godina), a za goste i ostale je bio duhovnjak koji posvećuje hranu koju je spremio i deli savete o duhovnom životu.

Poslednja scena , koja se desila sa njim pre nego što sam se probudila bila je kada me izbacio iz kuhinje rečima da sam nesposobna da radim u kuhinji i da treba da se vratim svojim pizdarijama koje radim. Još sigurno desetak redova uvreda ali ne bih to ovde pisala jer kao što sam i njemu tada u potpunom miru rekla, to je tvoje mišljenje jedan je Svevišnji koji vidi i zna koje su moje sposobnosti. U jeku njegovih uvreda i nipodaštavanja moj muž se pojavljuje ni otkuda, kao moj zaštitnik i svedok, odgovara mu na svaku ružnu reč usmerenu meni i Naziva stvari pravim imenom, a ja izlećem iz kuhinje u suzama, kao što su i predvideli moji prethodnici.

Probudila sam se u znoju, i otišla da pijem vode. Neprestano razmišljajući o ovom snu. Šta je ovo što me snašlo? Otkud ovo? Vratila sam se u krevet i ponovo utonula u san, ne pomišljajući da će se nastaviti tamo gde je stao.

Otišla sam kod „nadređenog“ po pitanju te situacije, ništa nije rešeno osim što sam ja uklonjena na dva dana, da „ronim po dnu“ jer tu sam se nalazila po rečima šefice. Rešenje nastale situacije je bilo da se ja sklonim iz kuhinje, da dotični nastavi da isteruje svoje, i da maltretira neke nove i stare ljude sada. Da mu se slučajno ne pojavljujem na oči. Šarada se nastavlja… Meni su dali „novu poziciju“ da pravim samo sirovu hranu, što je zvučalo zaista čarobno i na trenutke sam bila veoma zahvalna svemu što se desilo jer je dovelo do toga konačno da mogu da služim ljudima upravo na onaj način koji smatram najboljim. Međutim, nisam bila svesna da je i to sve deo igre, i njihove predstave i da je to samo kupovina vremena, dok ne nađu način da me „odstrane“ sa platne liste, jer njima ne treba osoba za pripremu sirove hrane već za služenje glavnom šefu u kuhinji. Sad sam im bila problem koji mora da prima platu jer je zakonski prijavljen za razliku od većine drugih, i sad je bilo neophodno da se uradi da ja svojevoljno dam „otkaz“. Moje novo radno mesto je bila „dimara“ mesto gde se dimi seitan i tofu, gde se pravi mleko, špagete i slično. Što meni naravno nije smetalo, jer sve je bilo bolje od torture na spratu.

Treći dan mi je šefica došla sa ponudom da čistim, jer ovo sa sirovom hranom je eksperimentalno i ja joj predstavljam sada tehnološki višak. Momak koji je dobio moju poziciju u kuhinji hoće i moju platu, jer možete misliti ja sam se usudila da mu kažem da mi je plata bila 5000 KN, i on je želeo tu istu platu. Ja sam joj sa tim napravila veliki problem itd… Nakon ovoga desilo se još par incidenata sa njenim pijunima, sa ljudima koji tu rade na crno, bez prijave, dobijaju veoma sitan novac za crnački posao koji obavljaju ali dobijaju mogućnost prodaje svojih preparata, davanje usluga masaža, terapija itd. I oni su srećni i zadovoljni.

Meni je prigovoreno, da nisam bila kolegijalna jer sam odbijala da idem na mesne večere i žurke uz mnoštvo alkohola, koje su se dešavale. Odbijala sam da budem deo šarade i predstave, jer ne glumim ni u svom svakodnevnom životu pa tako nisam ni tamo. JA živim ono što pišem i pričam. Za mene ovo nije samo posao, već način života. I ja sam ono što jesam. Ja nisam vege samo zbog detoksa, samo zbog novca koji gosti plaćaju, ja nemam u svom frižideru meso i ne pržim jaja i ribu po magacinima a pred očima javnosti sam vege retreat koji postoji godinama. Ja ne mislim da Pūjā ide ruku pod ruku sa alkoholom, ali to sam samo ja.

Kad smo kretali put ovog posla pre dva meseca, rekli smo, guramo I trpimo, fizički napor, umor, stress, ljutnju, šta god da se desi od svega toga, ali zlostavljanje nećemo. Tako je I bilo. Moj muž je presekao kad je video dokle je sve ovo otišlo, odlučio je da je dosta. NAjsmešniji detalj sna je to što je njemu ponuđena pozicija glavnog šefa kako ne bi otišli a meni mogućnost ostanka kao gost, što smo odbili, I dalje zgroženi činjenicom da su se uopšte usudili to da nam ponude nakon svega što smo prošli.

Način na koji ovo sve opstaje godinama je upravo taj. Što je veći broj uvek onih koji se daju kontrolisati sa novcem i titulama, nego onih kojima je bitno da budu LJUDI i da postoje pravi međuljudski odnosi.

Svanulo je, sunce me probudilo na Prostranstvu Ljubavi. Hvala ti Bože. Ipak je ovo bio samo jedan ružan san.